Драгана написала чувене духовне песме које се певају широм света и добила орден од митрополита Амфилохија!
Драгана Мирковић је песникиња и композитор из Београда која се прославила песмама “Деца неба” и “Не дамо светиње”, које су преведене на више језика и данас се певају на свим континентима. Ова друга је била и незванична химна покрета за одбрану православних светиња у Црној Гори, а њени стихови били су месецима на уснама људи који су у литијама покушавали а на крају и успели да заштите цркве и манастире од оних који су хтели да их узурпирају.
За свој допринос Драгана је одликована орденом Српске православне цркве који јој је уручио лично блаженопошивши митрополит Амфилохије, што истиче као једну од најдражих животних успомена.
Још са 14 година почела је да пише песме и компонује, а ми смо је на почетку разговора упитали ко или шта је у то време био њена највећа инспирација…
-Љубав је била и остала највећа песничка инспирација. Љубав према Богу и према ближњима се очитава и у мојим песмама. Једна од мојих првих песама „Помози Боже“ коју сам компоновала у 14-ој години је на неки начин и моја прва молитва Богу. Из љубави према Богу је све кренуло, заправо та прва песма је била само најава духовног репертоара, који ће тек касније заузети важно место у мом стварању. У међувремену сам почела да пишем и забавне песме, које и дан-данас радим упоредо са духовним песмама, каже Драгана Мирковић за Сербиан Тимес.
Твоја песма „Деца Неба“ пева у нашој дијаспори се широм света, а препевана је на енглески, грчки, руски и македонски језик. Како се осећа аутор када његова песма уђе у народ и почне некакав свој засебни живот, као опште добро?
-Кад песма оде у етар осећам као да добије крила и да је понајмање моја својина. На мени је било да је изнедрим, да ставим на папир оно што ми је дато од Бога. Наравно да се радујем за сваку песму која дође до срца људи и коју радо слушају и певају у разним приликама. То ме изнова надахњује да и даље стварам на радост свих.
Откуд духовна музика као избор у ово доба када преовлађују други жанрови, комерцијалнији?
-Кад човек истински поверује у Бога и крене путем вере, на све гледа другачијим очима и све оно што не носи истину и добру поруку му је туђе. Уласком у веру, у мени се пробудила жеља и потреба да поред забавних песама стварам и духовне песме, да кроз њих и другим људима приближим веру, љубав Божију, улијем наду, укрепим у борби и радујем.
Песма „Не дамо светиње“ је била симбол великог народног покрета у Црној Гори. За њу си одликована из руку митрополита Амфилохија. Како си се осећала док си слушала како се та песма пева на литијама?
-Свакако да сам осећала велику радост видевши први снимак са литије коју је пратила песма „Не дамо светиње“. Још више радости осетих кад смо је изводили пред неколико хиљада људи на Светосавској академији у Подгорици, на додели ордена. А највише радости сам осетила самим учешћем у Светосимеоновској литији на којој је било око 200.000 људи. Кад сам чула песму срце ми је јако куцало, радост је била неописива. Тек тад сам је доживела у пуноћи, схватила да је заправо баш за ово створена, да пружи подршку овом народу, који се бори за очување светиња.
Памтиш ли речи митрополита у тренутку када си примала орден?
-Наравно. Постоји и снимак доделе ордена, те га радо погледам и изнова се присетим те радости.
НЕЗАБОРАВНИ ТРЕНУЦИ С МИТРОПОЛИТОМ: Драгана је од Амфилохија примила признање за своје песме
Испричај нам неку занимљиву ситуацију коју си имала/доживела а везана је за ову песму?
-Оно што је лично мени било најазанимљивије је како су други доживљавали ову песму и како су је изводили. Било је доста необичних снимака који су кружили интернетом. Један од првих који је изашао са називом „Подршка из Нигерије“ је био јако интересантан, јер је црнац певао „Не дамо светиње“, а није прошло ни две недеље од како је песма изашла. У осталим снимцима се могло видети како су деца доживела ту песму и како је певају. Ту је била девојчица која пева уз гусле, дечак уз гитару, а кад су литије биле забрањене, деца из једног села су се сама организовала и направила литију кроз село, певајући „Не дамо светиње“ и носећи огромне крстове. Била је чак и ауто-литија, такође у дечијој организацији. Заиста ти призори испуне срце, кад човек види како и деца са великом љубављу и на свој начин бране светиње.
Јеси ли имала проблема због песама које пишеш, конкретно због ове две поменуте?
-Стварање духовних песама доноси велику радост, а са друге стране постоје и тешкоће као и у сваком раду, на које се не осврћем превише, јер то што радим даје ми снажан осећај смисла да је ова мисија коју имам веома важна и да не смем одустати од ње.
Шта је ново када је у питању твој музички опус…
-Песма „Остајем овдје“ је изашла почетком децембра, са благословом Његове светости патријарха српског господина Порфирија. На целом пројекту смо радили око две године и веома смо поносни на ово дело. Текст песме је написао свештеник Бојан Крстановић, музику потписујем ја, а аранжман је урадио Александар Софронијевић. Песма је снимана у музичкој продукцији и студију „Ас студио тон“. Изводи је Дејан Ћулум из Приједора, који је са посебном емоцијом изнео ову песму, а поред бројних музичара који учествују у овом делу, хармонику свира Александар Софронијевић, а трубу Дејан Петровић, што нам је посебна част.
Овом песмом смо хтели да дамо подршку свима нама који смо остали да се боримо на свом огњишту, да знамо ко смо, одакле смо. Онима који су отишли у иностранство шаљемо поруку да не забораве где су им корени, ко су им преци, своју родну кућу, културу и језик. Желимо да поручимо да је и у нашим српским земљама лепо и да пружамо подршку свима који пожеле да се врате, да их увек неко чека и радује се њиховом повратку. Спот је рађен у филмској продукцији „Козара филм“ из Бањалуке, где су режисер Младен Маријановић, директор фотографије Зоран Пилиповић и остали чланови филмске екипе дали велики печат овом споту, те песму прати и адекватна филмска прича, која и без песме носи своју јасну поруку.
Поред духовних и националних песама, пишеш и забавне песме, али и поезију…Написала си три књиге поезије: „На крилима вере“, „С надом према небесима“, „Задобијање вечне љубави“. Како су те књиге настале?
-Прва књига „На крилима вере“ је настала непланирано. До тад нисам писала песме које нису биле намењене певању. Пожелела сам да ставим на папир и поделим са другима све оно што је оставило значајан траг у мојој души: дивне сусрете са људима, личности које су позитивно утицале на мој животни пут, путовања на света места итд. И пошто ми је било лакше да се изразим кроз стих, песме су једноставно почеле да се нижу. Друга књига „С надом према небесима“ је била спонтани наставак прве књиге, а за трећу ме је пријатељица инспирисала и рекла да би било лепо да објавим и књигу љубавне поезије, која је исто као и претходне две прожета православним духом.
Раније је поезија била пуно присутнија на нашим просторима, и више људи ју је писало. Зашто је толико потцењена и ретка у последњих 20-так година?
-Мислим да данашње технологије узимају све више времена и пажње читалачке публике, тако да је интересовање за поезију и прозу, нажалост, опало. Верујем да треба искористити предности савремене технологије и представити поезију и на други, савременији начин, кроз кратке видео записе, како би такви садржаји данашњој публици били доступнији.
Један си од аутора књиге „Болесно дете – казна или благослов?“. Откуд инспирација за ово дело?
-Инспирација је потекла од моје добре пријатељице Аните Стреларац, чију сам животну причу забележила. Она је једна чудесна, храбра жена, која је родила шесторо деце, а друго дете по реду је било са посебним потребама. Пожелела је да своју животну причу преточи у књигу и пружи подршку људима који су у сличној или истој ситуацији, да знају да нису сами у тој борби, да и поред тешког крста, Бог шаље утеху, радост и снагу да се крст изнесе.
Да ли радиш на некој новој песми и пројекту?
Неколико нових пројеката је у припреми. Све што је до сада изашло у јавност и што буде излазило, биће објављено на мојој страници хттпс://драганадмирковиц.цом/, тако да можете бити о свему обавештени.
Текст: Антоније Ковачевић
Фото: Приватна архива
Извор: serbiantimes.info
