Drugo veče Trga od ćirilice održano je 16. avgusta 2023. godine u kući nobelovaca Iva Andrića. Teme ove večeri bila „S ljubavlju (o) Desanki“ uvela nas je u dva velika jubileja ove pjesnikinje, sto dvadeset i pet godina od njenog rođenja i tridesetogodišnjica njenog upokojenja.
U prepunom amfiteatru, biranim riječima o Desanki su govorili: Dr Svetlana Šeatović, upravnica zadužbine „Desanka Maksimović“, pjesnikinja Milica Kralj i Doc. dr Goran Radonjić.
Na samom početku programa prikazan je insert iz arhivske emisije „Priroda i čovek“ RTS-a, u kojoj je gostovala Desanka Maksimović.
Okupljenima se prva obratila dr Svetlana Šeatović, napomenuvši da jubileji koji se u čast rođenja i upokojenja Desanke Maksimović obilježavaju ove godine, ukazuju na to da je „Desanka i te kako živa“.
„Mnogi su govorili da je Desanka možda prevaziđena, da je Desanka jedna stara pesnikinja, da je ona pesnikinja za decu, bilo je tu različitih kontraverzi. Ja bih sve to podvela pod jedan naslov ove pesme, jedan stih koji kaže upravo ovaj naslov „Iza štita poezije“. I meni se zaista čini da je ona pesnikinja koja je uspela da prođe nekako sve mene vremena, sve drame koje su prolazile u njenom životu, u njenom okruženju, između dva svetska rata kada je bila pod različitim pritiscima, u toku Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata, da se ona nekako štitila poezijom.“
Dr Svettlana Šeatović istakla je i to da je Desanka pesnikinja koja je objavila 78 knjiga, od čega preko 50 zbirki pesama. Desanka Maksimović je prvu pesmu objavila 1921. godine. „Tajna njenog trajanja, je tajna Desanke Maksimović!“ zaključila je govornica.
Potom se sabranima objavila pjesnikinja Milica Kralj, koja je govorila na temu „Desanka Maksimović neprikosnovena vladarka poezije srpske“.
Govoreći o Desanki kao rodoljubcu, patrioti i hrišćanki, Milica Kralj je dodala: „I baš kao Oče naš na Maslinovoj gori koji je napisan na šezdeset i dva svetska jezika, a među njima i na srpskom jeziku i srpskoj ćirilici, sa takvim zanosom i poletom, čitaju se i njene pesme. I „Krvava bajka“ i „Strepnja“ i „Srbija se budi“…koji su istovremeno i izvorište i ishodište njene poezije. I još, svaka njena pesma je svojevrsna molitva, zavetno-stradalna, koja se i prima i usvaja kao vlastito uverenje.“
Desanka je svojom poezijom srpskom rodu ostavila svoje pesme, koje su davno već prevazišli vremenske okvire „i postala svevreme ili svetpesma ili pesmasvet ili sveta pesma“ zaključila je Kralj.
Poslednji izlagač ove večeri doc. dr Goran Radonjić, govorio je o elementima poetike Desanke Maksimović. Govoreći o pokušaju da se pjesništvo Desanke Maksimović gotovo izbriše iz obrazovnog sistema, uvaženi predavač istakao je da se njena poezija vrlo malo izučava u školama, naglasivši da: „Kada bismo strancu trebali da objasnimo ko smo mi, ima nekoliko pjesama koje bi mogle to objasniti. Jedna od njih je „Plava grobnica“, a jedna od njih je sigurno „Krvava bajka“.“
Ovo veče, čitanjem stihova Desanke Maksimović, uljepšale su đakonica i pjesnikinja Teodora Kovač i prezvitera i profesor srpskog jezika Aleksandra Miljanić.
Jovica Vukasović
