Поштовани слушаоци Радио Светигоре, драги наши Архипастири, пастири, часни свештеници, монаси и монахиње, драга браћо и сестре, и вјерна чеда наше Свете Цркве, господо хришћанска, у серијалу „Духовно-поетско славословље“, емитујемо духовну поезију, дјелове из служби и акатиста написане у част Господа Бога, Пресвете Богородице, светитеља и угодника Божијих, дичних и славних људи и јунака и српског и словенског рода и славних догађаја из наше јуначке прошлости.
У четрдесет петој емисији серијала „Духовно-поетско славословље“, поводом празника великог духовника и Божијег човјека Светог Порфирија Кавсокаливита, другог архиепископа и просветитеља српског, вашој љубави и пажњи препоручујемо да чујете пјесму “Свети Порфирије Кавсокаливит“, коју је написао чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић, чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник, који духовну поезију, службе и акатисте светитељима, пише по благослову Митрополита Амфилохија Радовића и Епископа Атанасија Јевтића.
Уредник серијала Александар Вујовић, уредник емисије је чтец и теолог и химнограф и српски народни епски пјесник Блажо Љ. Даниловић
+++
Свети Порфирије Кавсокаливит
Богоносни старац из Аливерије
У вјери утврђен од ране младости
Желио је поћи за својим Господом
Да спасење иште и у понизности
Да послужи Творцу цијелог свијета
Похитао бјеше пут Светог Атона
У Кавсокаливији да молитвом дише
И звук мили слуша црквенијех звона
Ту је Господ њега смиреног и кротког
Благодаћу Својом дивно наградио
И у послушању својијем старцима
Обилне дарове с неба је добио
Али и страдања пратила су њега
Те је Гору Свету морат напустио
Али дух молитве и правила њена
У своме је срцу увијек носио
Кад дарове многе видјеше на њему
Духовник ускоро постао је био
На мјестима многим своме Спаситељу
С великом љубављу смирено служио
И многа је чеда духовна имао
Али му је жеља још једина била
Те се у Милеси задужбина света
Благодатног старца с љубављу градила
Али наду никад изгубио није
Да ће починути у врт Богомајке
Те се са свијема на крају опрости
И отиде тамо ђе се сузе лаке
Из очију многих Пречистој узносе
Па у јутро рано прије звонких звона
У руке је душу Господу предао
А Анђели с неба и сва васиона
Радосним појањем сретали су душу
Која као драгуљ на небу засија
Врлине љубави сасуд благодати
Љубитеља Христа и Мајке Божије
Дивног у Светима старца Порфирија.
2. децембар 2024. године у Никшићу на Светог Порфирија Кавсокаливита
Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић.
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
+++
Приредио: Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Богословије Светог Петра Цетињског
