Život piše romane… A ti romani najčešće su najzanimljivije, hrabre, podvižničke i krajnje predivne ili tužne priče. Svaka za sebe posebna. Pa svakom stranicom ostavlja trag za buduća pokolenja. Tako i prošlost pomaže sadašnjosti za budućnost. Tako i Dušan, nekada Sulejman, priča o svom hodočašću do Ostroga… Putu koji je prešao u čast svecu i za dušu svom pokojnom ocu..
Mladić Dušan Obrenović, koji je pre sedam godina promenio veru i vratio se u pravoslavlje, iz Kosovske Mitrovice pešaka stigao je na Ostrog.
On kaže za portal IN4S da ovo nije prvi put da ide u manastir, ali je prvi put da to radi pešaka.
„Pre ovog najposebnijeg i najsvečanijeg hodočašća na kom sam sve vreme puta proveo pešačeći, išao sam već nekoliko puta na Ostrog, tako da mi ovo nije prvi put, prvi put je ovako samo pešaka. Pre nekoliko godina smo ja i moj pokojni otac Enver išli na Ostrog zajedno, tada je njemu bio prvi put i toliko mu se svidelo i jako se oduševio. To veče smo prespavali gore na Ostrogu i sanjao je Svetoga Vasilija to veče. Vratili smo se posle toga kući u Kosovsku Mitrovicu i nakon nekog vremena, otac mi je rekao: „Toliko mi se svidelo gore, moramo još jednom da odemo, prelepo je gore“. Nažalost otac se pre dve godine upokojio i nismo otišli još jednom pod Ostrog zajedno.
Kako Dušan navodi, ovo hodočašće posvetio je zato svom pokojnom ocu.
„Ovo sam hodočašće, pešačenje i ovaj veliki poduhvat namenio mom pokojnom ocu za dušu. I ovo mi je najsvečanije hodočašće do sada. Putovao sam do manastira Ostrog 300 km i proveo ukupno 7 dana putovanja u poduhvatu. Bilo je reakcija mnogih ljudi sa strane, skoro svi su sa oduševljenjem posmatrali i divili se i zaista želim da se zahvalim svima koji su mi na bilo koji način pomogli na ovom hodočašću i velikom poduhvatu. Osećaj je zaista neopisiv, nemam reči kojima mogu da opišem ovaj doživljaj“.
On navodi da nije bilo lako kroz kanjon Morače, ali kaže da je „kod Gospoda ipak prevagnulo da idem dalje ka cilju, jer sam se uvek vodio time da se pod ovim suncem jedino Boga bojim. Za mene manastir Ostrog ima posebno mesto u mojem srcu iz razloga što mi je Bog preko Svetog Vasilija jednom pomogao u problemu velikom, i što me je on tada pozvao kod njega gore. I za mene manastir Ostrog nije mesto sa kojeg samo odem, već je mesto kojem se uvek rado vraćam, i to je najveći biser naše Srpske Pravoslavne Crkve, meni je svaka naša svetinja prelepa i rajska, ali Ostrog je sa svojim prostorom, visinom, mestom i izgledom nešto zaista neopisivo rečima.“
Dušan Obrenović, koji se rodio pod imenom Sulejman Muratović, živi u Kosovskoj Mitrovici i potiče iz mešovitog braka, a u pravoslavlje se vratio 2016. godine. Prezime je uzeo po dinastiji Obrenović, ime po caru Dušanu, a za slavu – Svetog Jovana.
„Ja sam bio musliman do 18. godine ali ne religiozan, ja sam se sa Gospodom i Bogom Isusom Hristom upoznao još u osnovnoj školi, dobijali smo literaturu duhovnu Pravoslavnu koju sam čitao i koja me je zanimala baš, toliko mi se svidelo da sam tu zavoleo Hrista na taj način, kasnije sam počeo da idem i u Crkvu i da se sve više zbližavam Bogu i veri Pravoslavnoj i u 18-oj godini sam se konačno i krstio na Markovdan.
On naglašava da nije u pravoslavlje prešao, već mu se vratio.
„Ja nisam nigde prešao, jer nam je pokojni otac Enver pričao da su nam preci bili jedni od najstarijih pravoslavnih hrišćana Srba na prostorima Kraljevine Bosne. I zato svakome kažem nisam ja nigde prelazio, ja sam se samo vratio tamo gde su moji preci stali. Slava Bogu.“ zaključuje Dušan.
Izvor: IN4S
