Живојин Ракочевић: “Мирис дјеце Старог грацка“
Момирка Чанковић: „23. јул- дан који је обиљежио наше животе“
Парастосом, паљењем свећа и полагањем цвећа испред спомен плоче страдалим српским жетеоцима у Старом Грацку код Липљана у недјељу 23. јула 2023. године сз обиљежене 24 године од овог нерасвијетљеног злочина.
23. јула 1999. године у атару села Старо Грацко, током жетве, страдала су четири члана породице Јанићијевић Слободан, Миле, Момир и Новица, који је имао само 17 година. Убијен је и Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.
“Настрадали су они, остале су тужне и ожалошћене породице за њима. Али је нама остао дуг према њима да сачувамо та имања на којима су настрадали. Ако се ми дрзнемо да та имања на којима су они пострадали да сачувају ове свете просторе, ако се ми дрзнемо да продамо та имања, продаћемо и њихове жртве, продаћемо и њихову крв. А ко има право да прода крв својих предака? Ко има право да прода наследство својих наследника. Нека Господ свима присутнима и одсутнима из оправданих разлога да снаге да издрже за крст свој који су понели, нека да утехе породицама настрадалих жртава”, казао је у беседи отац Драгиша, преноси портал КИМ.
Славица Јанићијевић је 23. јула 1999. године изгубила оца, брата и двојицу стричева. Њен брат Новица био је најмлађа жртва овог злочина. Породице се и даље уздају у КФОР и Еулекс, да открију починиоце.
“Зашто је Еулекс донео одлуку да затвори случај, а није нас питао. Они су дошли овде привремено, ми овде живимо и ми треба да се питамо. Бесна сам на КФОР, Еулекс, све је у њиховим рукама, породице не могу више да чекају, починиоце треба да изведу пред лице правде. Питам се пуно пута, да ли се некада питају како је породицама, мени, изгубила сам брата, невино дете, које је желело да ради пољопривреду, оца и стрица. Сваке године очекујемо да ће неко да дође да саопшти да су пронашли починиоце, њих нема, од сахране нико од представника КФОР-а, Еулекса и међународних организација не долази. Болно је за породице”, рекла је она.
У име чланова удружења породица косметских страдалника обратила се Наташа Шћепановић и она је подсетила да за овај злочин нико није кажњен.
“Праведно кажњавање оних који су злочине наредили и починили не би умањило нашу бол и патњу, што остатак живота проводимо без наших најмилијих који су насуровије кажњени само зато што су били Срби, али бисмо макар знали да су правда и право задовољени”, навела је она.
Потпредседник Српске листе Далибор Јевтић, рекао је да они који правду треба да донесу, на питање када ће правда доћи одговарају да је истрага о овом злочину обустављена.
“Када год сам у прилици, као што сам то учинио и пре неколико дана, питао сам зашто нема представника међународне заједнице у Старом Грацком, Гораждевцу, на свим оним местима на којима су Срби страдали. Зашто их нема, зашто нису овде, да макар на тај начин погну главу, погледају у очи и породице жртава и све нас овде и макар мало изразе жал за оним што се десило. То питање данас постављамо и постављаћемо док је света и века. Верујемо да ће правда стићи и нећемо одустати од ових питања”, истакао је он.
Помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић навела је да су очекивали од представника међународних снага да испуне своју мисију.
“У нашој Србији увек је жетву пратила песма, за њом су се славили први снопови, испраћали комбајни, али звери које су имале само људски облик и ништа више, жетву су претворили у ад на земљи. Нека утеха и вама и нашој држави Србији буду речи Патријарха Павла на сахрани жетеоцима 1999. године: ако прођу хиљаду година могли бисмо да заборавимо шта се десило, али оно што морамо покушати да урадимо јесте да пронађемо пут и да идемо даље као наши мучени и славни преци, да преносимо да су наши жетеоци напустили овај свет, не као злочинци већ као невине жртве”, казала је она.
Парастосу су присуствовали чланови породице страдалих жетеоца, мештани Старог Грацка, представници Канцеларије за КиМ и локалне самоуправе.
Испред Друштва књижевника Косова и Метохије своје стихове је казивао и присутнима се обратио песник Небојша Соврлић. Песму “Крвава жетва” коју је написала наставница Милена Митровић, казивала је Милена Здравковић. Стихове песника Ратка Поповића говориле су Хелена и Мајда Поповић.
Специјално тужилаштво у Приштини је у мају 2017. године обуставило истрагу о убиству 14 Срба. Седам Албанаца, припадника бивше ОВК, било је под истрагом. Злочин над српским жетеоцима догодио се десетак дана по доласку међународних војника. Старо Грацко је било под контролом британских војника КФОР-а.
Живојин Ракочевић: “Мирис дјеце Старог грацка“
“Љубица Живић је испунила Косовски завјет својим личним примјером, свједочећи да се завјетна земља не оставља. Она је задржала седам својих унука у Старом Грацком, иако убице њихових синова и очева туда пролазе. Памтим њене ријечи:
“Подизала сам своје унуке а нико ми сузу није видио”. То је једна тешка неправда, која се по невиности људи и по томе што је злочин истражен и што се о њему све зна, сврстава у најапсурдније жртве нашег народа. С друге стране то су жртве којих се са посебним односом пијетета и светости сјећамо, са животном надом да ће правда достићи њихове убице које познајемо“, казао је 2020. године за емисију ,,Косметска кандила“ Радија ,,Светигора“ Живојин Ракочевић предсједник Удружења новинара Србије директор Дома културе Грачаница.
Момирка Чанковић: 23. јул- дан који је обиљежио наше животе
Момирка Чанковић, која и данас живи у Старом Грацком тада је имала 29 година и живо се сјећа свега што се дешавало тог дана. Она каже да је тај 23. јул обиљеживо њен и многе друге животе.
„Било је вријеме жетве и пошто смо данима од британског Кфора тражили пратњу да уђемо на њиве и да обавимо посао, а нисмо је добијали, ријешили смо да се сами организујемо. У то вријеме су се већ смјењивали озбиљни инциденти, бомбе и напади од стране Албанаца. Било је врло напето. Ипак, с обзиром да смо у селу имали два комбајна, пала је одлука да се крене у поље, али је договор био да се не ради после шест увече. Људи су се поделили у двије групе, једна је чувала стражу, а друга је радила. У неко доба, још је био дан, комбајни су враћени у село и мислили смо да је све готово и да је опасност прошла“, присјећа се Момирка.
Оно што је након тога услиједило неће никада заборавити.
„Испоставило се да се нису сви вратили у село. Мјештани Драган Одаловић и Стеван Лалић пошли су да виде шта се дешава. На пољу су затекли трактор који је радио и на коме су била упаљена светла, а поред возила лежао је убијени Слободан Јанићијевић. Када су видјели да је мртав, нису ишли даље, јер је већ пао мрак. Покушали су да добију централу Кфора у Липљану. Међутим, на централи је радио Албанац и упорно је спуштао слушалицу. Стеван је сјео у ауто и отишао у Липљан.
Обратио се првој патроли британског Кфора и рекао шта се десило. Патрола је дошла на наша поља и остала у шоку“, прича Момирка.
Ни сами припадници Кфора нису очекивали, вјерује Момирка, да ће видјети овакве сцене.
„У селу, у први мах, нисмо знали да су сви мртви. Британски припадници Кфора су чланове породица чија су тијела нађена на њиви одмах одвели у Дом културе. Читав Кфор је тада био у паници, јер нису знали шта их је снашло. Породице су последње сазнале шта се десило и то тек када је Мајк Џексон, командант Кфора, дошао у село, а то је било око пола два ноћу. Ти јауци и лелеци били су стравични…“, присјећа се Момирка Чанковић.
Са Момирком смо разговарали за потребе емисије „Косметска кандила“ на годишњицу страдања жетелеца 2020. године.
Породице страдалих и даље чекају правду и надају се да ће починиоци бити пронађени. Специјално тужилаштво у Приштини у мају 2017. године обуставило је истрагу о овом злочину.
У Старом Грацку данас живи око 150 Срба, а прије 1999. године било их је више од 500.
Слободанка Грдинић
