Otac Rafailo: Nema drugig imena kojim bi se mogli spasiti osim imena Isusovog. Ja ga ne znam!
Jeromonah Rafailo (Boljević) iguman manastira Podmaine u Budvi odgovarao je na pitanja slušalaca Radija „Svetigora“ u emisiji ,,Pitajte sveštenika“. Na samom početku emisije otac Rafailo je tumačio jevanđelsko začalo na Trideset sedmu nedjelja po Duhovima, prvu pripremnu nedjelju pred početak Časnog posta, u kojoj naša Sveta Crkva donosi priču o Zakheju cariniku.
U nastavku emisije otac Rafailo je govorio o prazniku Sretenje Gospodnje koje smo proslavili u četvrtak 15. februara.
-U knjizi oca Serafima Rouza „Pravoslavni pogled na svet“ stoji sledeće: „Drugi lažni pristup nasuprot tome je onaj koji se može nazvati lažna duhovnost. Prevodi Pravoslavnih knjiga o duhovnom životu, postaju sve dostupnije i Pravoslavni rečnik duhovne borbe je plasiran sve više u atmosferu, tako da neko može naći rastući broj ljudi koji govori o isihazmu, Isusovoj molitvi, asketskom životu, uzvišenim stanjima molitve i najvećim Ocima kao što su Sveti Simeon Novi Bogoslov, Sveti Grigorije Palama, Sveti Grigorije Sinait. U redu je biti svestan istinski uzvišene strane Pravoslavnog duhovnog života i da se ima poštovanje za velike Oce koji su to živeli; ali, ukoliko nemamo vrlo realnu i vrlo skromnu svesnost i poznanje, koliko smo daleko svi mi od toga danas; od života isihasta i koliko smo malo pripremljeni da mu čak i priđemo, naše interesovanje u tome više će biti samo izraz našeg egocentricnog „plastičnog“ univerzuma. „Mladi ljudi JA generacije postaju isihasti!!!“, to je nešto što neki pokušavaju danas da urade; ali u stvari oni samo dodaju novu igru, nazvanu „isihazam“ novim atrakcijama u Diznilendu.“ Ako otac može nešto više da kaže o ovoj pojavi, da li je ona danas možda i više prisutna nego u vreme kada je ovo napisano, ako se npr. uzme u obzir da smo raslalbljeni i dodatno obremenjeni mnoštvom informacija i ubrzanim načinom života. I kako se boriti protiv lažne duhovnosti?
-Kako savremeni čovek da se nauči da svet ne posmatra potrošački, nego evharistijski?
-Da li je, i u kojoj meri, odeća bitna za celomudrenost duše?
-Blaženopočivši arhimandrit Emilijan kaže („Praznične mistagoške besede“, str. 181.): „Sveti Nikodim postavlja blagoslovenu beznadežnost kao preduslov za započinjanje nečijeg duhovnog života. Treba da stigneš do beznađa, dakle da ne možeš apsolutno ništa da uradiš. Treba zadobiti osećanje svoje bolesti, svoje nedostojnosti, svog optimističnog beznađa povodom budućnosti. Treba da se zasitiš ovog beznađa, da se zasitiš vere da ti je dovoljan samo Gospod.“ Šta se podrazumeva pod terminom „blagoslovena beznadežnost“ ili „optimistično beznađe povodom budućnosti“?
-Možete li nešto da kažete o grijehu zlopamćenja
– Šta je to duh skrušenosti i kako to stanje postići?
-Da li postoji duhovni egoizam? Recimo ako samo razmišljamo o svom
spasenju, a ne i o spasenju bližnji?
Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo naći odgovore ako odslušamo ovu emsiju punu dušekorisnih pouka oca Rafaila.
