Отац Јован: Пост је посвећен покајању и постављању исправног темеља нашег живота; Да уз помоћ благодати побиједимо своје страсти побјеђујући зло у себи
Протојереј Јован Радовић парох подгорички одговарао је на питања слушалаца Радија ,,Светигора“ у емисији „Питајте свештеника“ на пету, Глувну недјељу часног поста у недјељу 21. априла 2024. године.
На почетку емисије отац Јован је тумачио два јеванђелска зачала која су се читала на данашњим светим богослужењима, подсјећајући на светитељски лик преподобне Марије Египћанке којој је ова недјеља посвећена.
Отац Јован је говорио и о Часном посту који је у току објашњавајући на који начин да припремимо своје душе за предстојећи празник Васкрсење Христово.
„Пост је посвећен покајању и постављању исправног темеља нашег живота; Да уз помоћ благодати побиједимо своје страсти побјеђујући зло у себи“- казао је отац Јован.
У другом дијелу емисије отац Јован је одговарао на постављена питања наших слушалаца међу којима су се нашла и следећа:
-Шта у молитви Светог Јована Златоустог ,,Господе дај ми сузе и сјећање на смрт и муљење значи сјећање на смрт и на чију смрт Свети Златосут мисли?
-Како се борити против лажне духовности?
У књизи оца Серафима Роуза „Православни поглед на свет“ стоји следеће: „Други лажни приступ насупрот томе је онај који се може назвати лажна духовност. Преводи Православних књига о духовном животу, постају све доступније и Православни речник духовне борбе је пласиран све више у атмосферу, тако да неко може наћи растући број људи који говори о исихазму, Исусовој молитви, аскетском животу, узвишеним стањима молитве и највећим Оцима као што су Свети Симеон Нови Богослов, Свети Григорије Палама, Свети Григорије Синаит. У реду је бити свестан истински узвишене стране Православног духовног живота и да се има поштовање за велике Оце који су то живели; али, уколико немамо врло реалну и врло скромну свесност и познање, колико смо далеко сви ми од тога данас; од живота исихаста и колико смо мало припремљени да му чак и приђемо, наше интересовање у томе више ће бити само израз нашег егоцентрицног „пластичног“ универзума. „Млади људи ЈА генерације постају исихасти!!!“, то је нешто што неки покушавају данас да ураде; али у ствари они само додају нову игру, названу „исихазам“ новим атракцијама у Дизниленду.“ Ако отац може нешто више да каже о овој појави, да ли је она данас можда и више присутна него у време када је ово написано, ако се нпр. узме у обзир да смо раслалбљени и додатно обремењени мноштвом информација и убрзаним начином живота. И како се борити против лажне духовности?
-Како савремени човек да се научи да свет не посматра потрошачки, него евхаристијски?
-Често, и поред вере и знања да без труда и страдања нема спасења, на све начине покушавамо да наш духовни живот учинимо што лагоднијим. Свет са својим достигнућима нам у томе помаже. Крст нас плаши, јер нас изводи из наше зоне комфора, а требало би да је обрнуто. Како савремени човек да дође до стања у којем га лагодност плаши, а Крст Христов радује? И како да нађе меру у томе, да не западне у у стање где се по сваку цену јури за страдњем и где се трпљење претвара у патологију?
-Да ли је, и у којој мери, одећа битна за целомудреност душе?
-Блаженопочивши архимандрит Емилијан каже („Празничне мистагошке беседе“, стр. 181.): „Свети Никодим поставља благословену безнадежност као предуслов за започињање нечијег духовног живота. Треба да стигнеш до безнађа, дакле да не можеш апсолутно ништа да урадиш. Треба задобити осећање своје болести, своје недостојности, свог оптимистичног безнађа поводом будућности. Треба да се заситиш овог безнађа, да се заситиш вере да ти је довољан само Господ.“ Шта се подразумева под термином „благословена безнадежност“ или „оптимистично безнађе поводом будућности“?
-О гријеху злопамћења’
Емисију пуну духовних поука оца Јована Радовића топло вам препоручујемо за слушање.
