Otac Jovan: Post je posvećen pokajanju i postavljanju ispravnog temelja našeg života; Da uz pomoć blagodati pobijedimo svoje strasti pobjeđujući zlo u sebi
Protojerej Jovan Radović paroh podgorički odgovarao je na pitanja slušalaca Radija ,,Svetigora“ u emisiji „Pitajte sveštenika“ na petu, Gluvnu nedjelju časnog posta u nedjelju 21. aprila 2024. godine.
Na početku emisije otac Jovan je tumačio dva jevanđelska začala koja su se čitala na današnjim svetim bogosluženjima, podsjećajući na svetiteljski lik prepodobne Marije Egipćanke kojoj je ova nedjelja posvećena.
Otac Jovan je govorio i o Časnom postu koji je u toku objašnjavajući na koji način da pripremimo svoje duše za predstojeći praznik Vaskrsenje Hristovo.
„Post je posvećen pokajanju i postavljanju ispravnog temelja našeg života; Da uz pomoć blagodati pobijedimo svoje strasti pobjeđujući zlo u sebi“- kazao je otac Jovan.
U drugom dijelu emisije otac Jovan je odgovarao na postavljena pitanja naših slušalaca među kojima su se našla i sledeća:
-Šta u molitvi Svetog Jovana Zlatoustog ,,Gospode daj mi suze i sjećanje na smrt i muljenje znači sjećanje na smrt i na čiju smrt Sveti Zlatosut misli?
-Kako se boriti protiv lažne duhovnosti?
U knjizi oca Serafima Rouza „Pravoslavni pogled na svet“ stoji sledeće: „Drugi lažni pristup nasuprot tome je onaj koji se može nazvati lažna duhovnost. Prevodi Pravoslavnih knjiga o duhovnom životu, postaju sve dostupnije i Pravoslavni rečnik duhovne borbe je plasiran sve više u atmosferu, tako da neko može naći rastući broj ljudi koji govori o isihazmu, Isusovoj molitvi, asketskom životu, uzvišenim stanjima molitve i najvećim Ocima kao što su Sveti Simeon Novi Bogoslov, Sveti Grigorije Palama, Sveti Grigorije Sinait. U redu je biti svestan istinski uzvišene strane Pravoslavnog duhovnog života i da se ima poštovanje za velike Oce koji su to živeli; ali, ukoliko nemamo vrlo realnu i vrlo skromnu svesnost i poznanje, koliko smo daleko svi mi od toga danas; od života isihasta i koliko smo malo pripremljeni da mu čak i priđemo, naše interesovanje u tome više će biti samo izraz našeg egocentricnog „plastičnog“ univerzuma. „Mladi ljudi JA generacije postaju isihasti!!!“, to je nešto što neki pokušavaju danas da urade; ali u stvari oni samo dodaju novu igru, nazvanu „isihazam“ novim atrakcijama u Diznilendu.“ Ako otac može nešto više da kaže o ovoj pojavi, da li je ona danas možda i više prisutna nego u vreme kada je ovo napisano, ako se npr. uzme u obzir da smo raslalbljeni i dodatno obremenjeni mnoštvom informacija i ubrzanim načinom života. I kako se boriti protiv lažne duhovnosti?
-Kako savremeni čovek da se nauči da svet ne posmatra potrošački, nego evharistijski?
-Često, i pored vere i znanja da bez truda i stradanja nema spasenja, na sve načine pokušavamo da naš duhovni život učinimo što lagodnijim. Svet sa svojim dostignućima nam u tome pomaže. Krst nas plaši, jer nas izvodi iz naše zone komfora, a trebalo bi da je obrnuto. Kako savremeni čovek da dođe do stanja u kojem ga lagodnost plaši, a Krst Hristov raduje? I kako da nađe meru u tome, da ne zapadne u u stanje gde se po svaku cenu juri za stradnjem i gde se trpljenje pretvara u patologiju?
-Da li je, i u kojoj meri, odeća bitna za celomudrenost duše?
-Blaženopočivši arhimandrit Emilijan kaže („Praznične mistagoške besede“, str. 181.): „Sveti Nikodim postavlja blagoslovenu beznadežnost kao preduslov za započinjanje nečijeg duhovnog života. Treba da stigneš do beznađa, dakle da ne možeš apsolutno ništa da uradiš. Treba zadobiti osećanje svoje bolesti, svoje nedostojnosti, svog optimističnog beznađa povodom budućnosti. Treba da se zasitiš ovog beznađa, da se zasitiš vere da ti je dovoljan samo Gospod.“ Šta se podrazumeva pod terminom „blagoslovena beznadežnost“ ili „optimistično beznađe povodom budućnosti“?
-O grijehu zlopamćenja’
Emisiju punu duhovnih pouka oca Jovana Radovića toplo vam preporučujemo za slušanje.
