Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski g. Aleksej, vikarni Episkop Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, služio je svetu arhijerejsku Liturgiju na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, 11. septembra 2023. godine u hramu Svetog Vladike Nikolaja Žičkog u Resniku.
Episkopu Alekseju sasluživalo je sveštenstvo i đakonstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u molitvenom prisustvu mnogobrojnog vernog naroda.
Poučavajući sabrane arhipastirskom besedom, Preosvećeni Episkop je rekao da mi danas proslavljamo Svetog Jovana Krstitelja, uspomenu na strašni događaj kada je on posečen, kada je na jednom piru, jedna igra došla nekome glave. Za Iroda znamo kako je završio, a znamo da Sveti Jovan caruje u Carstvu Božijem i to je ono što je za nas najvažnije. To treba da nas pouči, da se u ovome životu mnogo toga događa mimo nas, mimo toga se događa tako što naše srce ostane po strani, pa često donosimo odluke koje nisu bitne za naše spasenje. Šta to znači? Fali nam dar rasuđivanja. Sveti Oci kažu da je najveća vrlina dar rasuđivanja, da u datom momentu rešimo ono što je najvažnije, a najvažnije je ići za Gospodom, najvažnije se ne odreći Gospoda, najvažnije je čuti reči Svetog Jovana Krstitelja – Pokajte se, jer se približilo Carstvo Nebesko!
* * *
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi za sožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše pred gostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tom igrom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru. Učenici Jovanovi noću uzeše telo svoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto. Šta je dalje bilo s glavom Jovanovom može se čitati pod 24. februarom. Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora. Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potu-če ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo, najpre u Galiju a potom u Španiju. Kao izgnanici Irod i Irodijada življahu u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih. A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt sv. Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29. avgusta ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije.
