U nedelju, 21. maja 2023. godine, u Sabornom hramu u Novom Sadu, posle svete Liturgije koju je služio protojerej-stavrofor Miloš Vesin, uz sasluženje bratstva Sabornog hrama, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački gospodin dr Irinej se obratio prisutnom vernom narodu povodom završenog redovnog zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, održanog u Hramu Svetog Save u Beogradu od 14. do 20. maja 2023. godine:
„Draga braćo i sestre, Hristos vaskrse! Juče je, blagodaću Božjom, završeno ovogodišnje zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora na kojem su učestvovali svi episkopi naše svete Crkve. U bratskoj ljubavi i jedinomisliju, u želji da svi što bolje poslužimo dobru naše svete Crkve, svi smo se osvrnuli ovih dana sa najvećom pažnjom, brigom i, rekao bih, i revnošću na sve izazove koje naša sveta Crkva ima u današnje vreme. Neću sada o tome da vam govorim opširnije. Tu je, pre svega, pitanje Kosova i Metohije. Svi znamo da sile ovoga sveta vrše najnečovečniji pritisak na naš narod, na našu zemlju, da prizna njihovu otimačinu kao zakonitu i da se mi dobrovoljno odreknemo i zavetne zemlje, i svetinjâ, i naroda, i svega – što mi ne možemo da učinimo makar šta da nam rade. Osvrnuli smo se i na ovu tragediju ubistava dece u Beogradu i nešto starijih mladih ljudi u Mladenovcu, u Šumadiji, i na sva druga pitanja koja zaokupljaju našu Crkvu danas. O svemu tome, naravno, možete pročitati u dva zvanična saopštenja. Ona su dostupna u svim crkvenim sredstvima izveštavanja, štampanim i elektronskim, i gde postoje crkvene radio-stanice takođe, ali i drugi mediji to prenose – neki u celosti i odgovorno, neki što kraće, a neki uz zlonamerne, mrziteljske i krajnje neistinite komentare. Ali, to je stvar svačije savesti. Na nama je, kao hrišćanima, da čujemo šta govori Sabor naše Crkve, jer Crkva naša održava sabore ne zato što je jednoj grupi ljudi potrebno da, u okviru nekog činovničkog opisa posla, povremeno održi neke sastanke, konferencije ili tome slično. To nije Sabor. Sabor postoji samo u Crkvi. Nema u Crkvi konferencija. Postoje, naravno, razgovori, dogovori, dijalozi, priprema za Sabor, ali Sabor je izraz samog bića, same prirode Crkve kao jedne jedinstvene, koja se u isto vreme zove Saborna ili Katoličanska. Dakle, sabori postoje zato što je Crkva, po prirodi svojoj, Saborna – sabira sve u jedno, rasejanu decu Božju sabira u jedno Telo Hristovo i, naravno, sabira oko Hrista i u Hristu Duhom Svetim svu Božju tvorevinu, svu vaseljenu i šire. Nije, dakle, Crkva Saborna zato što se u njoj neki sabori održavaju nego se sabori održavaju jer je to sama priroda Crkve. Sabori izviru iz sabornosti Crkve, a ne obrnuto.
Hvala Bogu, mi smo, kako smo najbolje znali i umeli, izvršili svoju dužnost, svoje poslušanje pred Bogom i Crkvom, a ja želim samo da se zahvalim svima vama, jer Sabor nije privatni skup episkopâ kao ličnosti, kao pojedinaca. U Saboru je prisutna, sabrana svekolika naša Crkva. Episkop na Saboru ne govori samo u svoje ime, najmanje u svoje ime, on uvek govori u ime svoje eparhije, svoje mesne Crkve, a svi zajedno u ime čitave naše svete Crkve. I zato, koliko je Sabor dragocen za sve vernike, toliko je za nas, naročito kad smo sabrani na Saboru, dragocena molitva sve naše duhovne dece i sve naše braće i sestara po Bogu. Zato imamo uvek, primetili ste, na bogosluženju i dodatnu molitvu za sve episkope sabrane na Saboru, ali i lično u svojoj molitvi, ja sam uveren, da se pravoslavni hrišćani uvek mole i van Sabora, a pogotovu za vreme Sabora. Želim zato da vam zahvalim i prizovem Božji blagoslov na sve vas.
Neka Bog dâ da, u ovim zaista opasnim, smutnim i teškim vremenima, blagodat Božja i molitve svetih sačuvaju ne samo naš narod i našu pomesnu Crkvu nego svekoliku Sabornu ili Katoličansku Crkvu Hristovu, sav svet i svu Božju tvorevinu. Hristos vaskrse!ˮ .
Izvor: eparhijabacka.info
