David protiv Golijata – život iznad omče oko vrata
„Sv’jet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj”, reče negda umna glava Njegoševa! Šta smo sebi i svojim pokolenjima ako ne tirani, kada otvarajući jame bezdane u potrazi za ovozemaljskim blagom, umanjujemo šansu za život budućim naraštajima.
Da li jamarenjem vršimo eliminaciju budućih pokolenja? Ako svojim nerođenima oduzimamo pravo na dostojanstven život i ubiranje plodova tvorevine koju nam je Tvorac ostavio u nasleđe, a koje imamo proslediti na buduće naraštaje, da li to možemo okarakterisati kao autodestruktivni čin u kojem čovek svesno i namerno oduzima sebi život zbog različitih motiva. Ili direktno, suicid?
Ko nam za pravo daje da naizust naučenu tačku najlepšeg programa za život, programa ljubavi Hristove: ”Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe”, unižavamo i odričemo se iste? Da umemo toga programa držati se, drugačije bi se svetom prava čovekova cenila i dostojanstvo njegovo poštivalo. Bližnji naš je i onaj kome treba da predamo ovo što smo od Gospoda primili. Ako u prirodi budemo gledali samo zakone ovozemaljskog obogaćivanja, izgubićemo zakon Božji. Ako zadobijemo sve lepote i blaga ovog sveta, a duši svojoj naudimo, kakav ćemo odgovor za dušu svoju dati Gospodu?
Nažalost, čovekov život je pod pretnjom da dođe ispod granice dostojanstvenog, opterećen praktičnim materijalizmom i pojačanom materijalističkom filosofijom života.
I nije više upitno da li će se vršiti iskopavanje rudnih bogatstava uslovima ili načinima pogodnim i za okolinu manje štetnim, sigurno ili apsolutno nesigurno, niti da li je struka ta koja će stati na stranu afirmacije ili negacije, niti da li će se okusiti ovozemaljski benefiti u vidu materijalnog blagostanja, vreme je da oslušnemo volju običnog čoveka, da podržimo pravo na život, da ne pustimo Davida da se sam bori sa Golijatom, niti Nestora protiv vandalina Lija, golijatskog rasta i snage.
Po slovu Carstva Božjeg na zemlji i najmanji od braće ima jednaka prava kao i ostali. Svako, ko hoće da ima prava, mora po ustavu Carstva Božjeg na zemlji imati i dužnosti, jer je svako pravo tek posledica izvršene jedne dužnosti. Od moralne ispravnosti dolazi i moralna snaga društva, kojom se savladava svaki oblik krize, pa čak i ovaj koji je nastao u našem okruženju.
Neka nam taj savremeni svet pokaže bezazlenost novokomponovanih spasilačkih projekata na svom primeru, i u svom dvorištu započne jamarenje i rudarenje sopstvenog nasleđa, e da bi smo mi sutra po njihovom primeru isto učinili, ako je toliko ekološki prihvatljivo i ekonomski isplativo? A do tad, sačekajmo da pouke izvučemo mi od njih, jer naša ruda neće ispariti, ostaće postojana gde i jeste i za stotine godine, pa zarad budućih pokolenja, ostavimo i njima neko bogatstvo u nasleđe, kao što roditelji svojoj deci ostavljaju dedovinu netaknutom, da bi imali svoju rodnu grudu za sebe i za decu svoje dece, ili budimo sebični, pa prigrlimo sve za sebe?
Skinimo omču sa vrata budućih naraštaja.
Naslov i oprema: Stanje stvari
(Eparhija gornjokarlovačka, 31. 7. 2024)
