Na veličanstvenom liturgijskom sabranju u hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije svečano je uveo u tron Eparhije valjevske Njegovo preosveštenstvo Episkopa valjevskog g. Isihija, kome je Sveti arhijerejski sabor na majskom zasedanju poverio duhovno staranje o narodu Božjem u zavičaju novoprosijavših svetila Crkve Hristove, Svetog vladike Nikolaja i Prepodobnog ave Justina.
Poslovično velika radost dovela je brojni verni narod valjevskog kraja u eparhijski katedralni hram da poželi dobrodošlicu svom novom arhipastiru, Episkopu Isihiju, koji će svoju službu u tom za Crkvu tradicionalno vezanom kraju, otpočeti petnaeste godine od obnavljanja Eparhije valjevske. Da poželi dobrodošlicu i prinese molitve za njega, zajedno sa prvojerarhom Srpske pravoslavne crkve i brojnim arhijerejima.
Svetom arhijerejskom liturgijom je načalstvovao Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije, uz sasluživanje Njegovog blaženstva Arhiepiskopa ohridskog i Mitropolita skopskog g. Jovana; Preosvećene gospode Episkopa šabačkog Lavrentija, banatskog Nikanora, britansko-skandinavskog Dositeja, vranjskog Pahomija, zvorničko-tuzlanskog Fotija, diseldorfskog i nemačkog Grigorija, gornjokarlovačkog Gerasima, slavonskog Jovana, timočkog Ilariona, niškog Arsenija, australijsko-novozelandskog Siluana, dalmatinskog Nikodima, osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, zahumsko-hercegovačkog Dimitrija, dioklijskog i izabranog budimljansko-nikšićkog Metodija, remezijanskog Stefana, bregalničkog Marka, umirovljenog kanadskog Georgija i izabranih vikarnih Episkopa mohačkog Damaskina, marčanskog Save i topličkog Jeroteja, u molitvenom prisustvu Preosvećenog Episkopa bačkog g. Irineja, čiji je vikar do ustoličenja u tron Episkopa valjevskih bio vladika Isihije.
Sasluživali su mnogobrojni sveštenoslužitelji iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Svečanosti bogosluženja doprineli su Hor sveštenika i teologa pod upravom protonamesnika Branka Čolića, Crkveni hor „Hadži Ruvim“ i Kamerni hor „Emanuil“ sa dirigentima Vanjom Urošević i Milicom Stepanović – Babamilkić, kao i Hor koviljskih monaha čiji je sabrat donedavno bio vladika Isihije.
Među brojnim uvaženim gostima svečanosti bili su šef srpske diplomatije g. Nikola Selaković, gradonačelnik Valjeva g. Lazar Gojković, predstavnici lokalnih samouprava Kolubarskog okruga, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i javnih ustanova.
Patrijarh Porfirije: Narod Valjevske eparhije je dobio dostojnog naslednika vladike Milutina
– Reč Episkopa treba da se temelji na veri u živog Boga. Ništa bolje i ništa lakše, jer Eparhija u koju dolazite jeste Eparhija vere, Eparhija molitve i Eparhija ljubavi, poručio Patrijarh srpski g. Porfirije novoustoličenom Episkopu valjevskom g. Isihiju.
– Episkop Isihije je danas je postao Episkop Eparhije valjevske, koja je u jedinstvu sa pomesnom Srpskom pravoslavnom crkvom, a to znači – ne predstavnik jedne ljudske organizacije, koja je u komunikaciji sa drugim organizacijama ovog sveta, jer Crkva nije naprosto ljudska organizacija, ni najvažnija organizacija u jednom narodu i državi. Crkva je telo Hristovo, čija je glava sam Gospod Hristos, a svi oni koji su krštenjem sjedinjeni čine jedan organizam. Stoga, Episkop je na mestu i obličju Hristovom i on je predstavnik Hristov, poučio je u besedi o uzvišenosti episkopske službe Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije prilikom uvođenja Episkopa Isihija u tron Eparhije valjevske.
– Uveli smo vladiku Isihija u tron Eparhije, koja je 2006. godine obnovljena na čelu sa blažene uspomene episkopom Milutinom, koji je bio Episkop Crkve Hristove onako kako su apostoli propovedali, Sveti oci svedočili i kako mi pravoslavni hrišćani verujemo. Uveden je u tron Eparhija, koja je u drugoj polovini 20. veka bila izvor i stecište istinske i autentične vere i bogoslovlja, ali i stecište ljudi sa svih strana koji su bili željni živog Boga, istakao je Patrijarh Porfirije.
– Odavde su ponikli pre svega Sveti vladika Nikolaj, Novi Zlatousti, zatim onaj koji se naslanjao na vladiku Nikolaja i u istom duhu u kom je on, a pre njega Sveti oci Crkve, svedočio reč Hristovu, Prepodobni otac Justin Popović. Malo je danas pravoslavnih Srba koje nije dotakla reč vladike Nikolaja ili oca Justina, a najčešće reč obojice, i koji nisu njihovom rečju obogaćeni. Reč Episkopa treba da se temelji na veri u živog Boga. Ništa bolje i ništa lakše, jer Eparhija u koju dolazite jeste Eparhija vere, Eparhija molitve i Eparhija ljubavi. Narod ove Eparhije jeste čestit i pobožan, lepe su reči Patrijarha Porfirija o zavičajcima novoprosijavših svetitelja, koje zavređuju blagodarje svih koji žive u valjevskom kraju, ali i na nova pregnuća u slavu Božju obavezuju.
– Čestiti i pobožni narode ovog kraja, dobijate, siguran sam, dostojnog naslednika vladike Milutina, velikih starih Episkopa ove Eparhije, ali i čoveka koji je izrastao u istom duhu kojim vi živite. To je duh Svetoga Save, Svetog vladike Nikolaja i oca Justina. Kažem „duh“, a to znači način života – odnos prema Bogu i bližnjem, jer to dvoje ne može da bude razdvojeno, poručio je Patrijarh Porfirije, blagosiljajući vladiku Isihija i njegove eparhiote – narod koji je, prema njegovim rečima, „ukras Crkve Hristove“.
Po blagoslovu Patrijarha srpskog g. Porfirija, odluku SvetogaArhijerejskog sabora o izboru vladike Isihija za Episkopa valjevskog pročitao je Episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije. U tekstu odluke se obnaroduje njegov izbor i poziva verni narod da mu svojim molitvama pomogne u toj uzvišenoj službi.
J.J
Pristupna beseda Njegovog preosveštenstva Episkopa valjevskog g. Isihija izgovorena na ustoličenju 27. juna 2021. godine u Sabornom hramu u Valjevu
Kad sam, pre tri godine, rukom Vaše Svetosti prisnopamjatnoga prethodnika patrijarha Irineja i brojnih saslužujućih mu arhijerejâ, izabran i udostojen da uzmem na sebe „jevanđelski jaram i arhijerejsko dostojanstvo“ (Molitva episkopske hirotonije) otpočeo sam svoje služenje kao vikar Episkopa bačkog, ponevši titulu slavnoga srpskoga grada Mohača u Baranji. Imao sam retku čast i blagoslov ne toliko da učestvujem i pomažem, nego mnogo više od toga, da se privijem skutima opitnog i bogomudrog oca i učitelja, Vladike bačkog Irineja.
Sada, pak, Duhu Svetom i Vama, Vaša Svetosti, i uvažena braćo arhijereji Sveštenoga Sabora Crkve Srpske Pravoslavne, izvole se izabrati moju nedostojnost i uzvesti me u ovaj tron Bogom spasavane Eparhije valjevske. Poverena mi je ova Crkva da je vozglavljujem, da njome upravljam, da joj budem otac i pastir. Sa trepetom izgovaram ove reči sećajući se upozorenja da će se „od svakoga kome je mnogo dano, mnogo i tražiti: a kome je povjereno mnogo, od njega će se više iskati“, kao i da „onaj sluga koji je znao volju gospodara svojega i nije pripravio niti učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen“ (Lk 12:47,48).
Osećajući se upravo tako, i nadasve kao sluga, potom kao sluga koji donekle zna volju Gospodara svojega, staraću se da služeći pripravljam i činim po Njegovoj svetoj volji. Oslanjajući se, pre svega, na „Božansku blagodat, koja svagda nemoći isceljuje i nedostatke ispunjuje“ izlivenu na moje smirenje, moleći zastupništvo svetih Otaca naših, vladike Nikolaja i prepodobnog Justina Ćelijskog, i svih svetih prosijavših u Eparhiji našoj valjevskoj, molim sve vas, braćo arhijereji, i vas, sveštenstvo, monaštvo i verni narode poverene mi Eparhije, da mi svojim svetim molitvama i svakim dobrim delom svagda budete oslonac, podrška i pomoć u vršenju episkopske službe. Neodoljivo se iz mojih usta i srca otima usklik Svetoga Bogoslova Grigorija: „Naučite me, o prijatelji, koji ste mi od sada i pastiri i sapastiri, da znalački napasam i odgajam stado“.
U ovu prvu nedelju posle Pedesetnice liturgijski se sećamo i zajedničarimo sa Svima Svetima. U Svetoj i Velikoj Pedesetnici ispunjen je sav domostroj spasenja. Duh Sveti izlio se na apostole i na sve učenike i ustanovljena je Crkva. Od tada svako ko poveruje u Gospoda i stupi u Njegovu Crkvu, kroz svetu tajnu krštenja i miropomazanja, dobija isti takav dar Svetoga Duha. Svetitelji su oni među nama koji su dobijene talante – iste talante koje svi mi u Crkvi dobijamo – svojim podvigom i verom i ljubavlju umnožili; oni su „ogroman oblak svedokâ“, bezbrojno mnoštvo zvezda koje sijaju na nebu Crkve. Svaki od njih, upodobljenih svome Gospodu, svojim životom, žitijem svetoga, ispisuje jedno Jevanđelje, tojest, primenu Jevanđelja Gospodnjeg na jednan poseban slučaj, na jednu oblagodaćenu ličnost.
Ovaj divni praznik uči nas da smo svi prizvani u svetost, kao i to, da su svetitelji ljudi isto kao i mi. Želja mi je, i moliću se i truditi sa svima vama, voljeni eparhioti, da se podražavajući Svima Svetima zajedno s njima upodobljujemo Gospodu i da blagočestivo živimo u Njemu kao članovi, udovi Crkve Njegove; da svetošću Njegovom – Jedinog Svetog – budemo dostojni da nam se apostolski obraća kao „svetima koji su u Valjevu“.
Episkopska služba u Eparhiji neodvojiva je od ostalih službi – prezviterâ, đakonâ i laikâ, vernog naroda. Episkopa hirotoniše Arhijerejski Sabor, ali ga kao oca i pastira prihvataju i priznaju upravo oni nad kojim episkopstvuje, time što se svi sabiraju na svetoj Evharistiji. U Molitvi episkopske hirotonije stoji: „…nailaskom i silom i blagodaću Svetoga Duha Tvog ukrepi, i besprekornim posvedoči njegovo arhijerejstvo, i ukrašavaujući svakom čestitošću, pokaži ga svetim, da bi bio dostojan da od Tebe moli sve što je za spasenje naroda, a Ti da ga čuješ.“ Sveti Ignjatije Bogonosac zapoveda: „Činite sve pod predsedništvom Episkopa, koji je na mestu Božjem.“ (Magn 6,1) To mesto Božje koje se daje Episkopu označava da on vozglavljuje Eparhiju, tojest, pomesnu Crkvu. I nastavlja Svetitelj: „Kao što, dakle, Gospod (Hristos), budući (sa Ocem) sjedinjen, ne učini ništa bez Oca, … tako i vi … sve činite na zajedničkom sabranju: jedna molitva, jedno moljenje, jedan um, jedna nada u ljubavi, u čistoj radosti koja je Isus Hristos, od Koga nema ničega boljega“.
Vlast Episkopa, dakle, nije kao svetovna vlast. Ona je zasnovana na odnosu koji naziremo u samoj Presvetoj Trojici: „u opštenju uzajamne ljubavi, poslušnosti i radosti“, kako uči Sveti vladika Nikolaj, pri čemu „svaka Božanska ipostas čini napor da pokloni svoju čast drugima dvema, i da sebe umali poslušnošću.“
Na svojoj hirotoniji primio sam zaveštanje od Svetejšeg Patrijarha Irineja da „objavljujem, da propovedam, da učvršćujem u našemu narodu, u narodu pravoslavnom … istinu koju su apostoloi propovedali“. Objasnio je on u toj svečanoj besedi, koja se ucrtala u srcu mome, da je to „istina Bogom otkrivena, Duhom Svetim potvrđena, i mnogim svetim znacima i čudima potvrđena kroz čitavu istoriju Crkve Hristove“.
Pre svega, Episkop je onaj koji vozglavljuje Crkvu i „po obličju i na mestu Hrista“ prinosi blagodarenje Bogu Ocu, služi svetu Liturgiju. Smatram da je sav naš život upravo to: jedna trajna, (lična i vaseljenska), sveta Evharistija, zajednička služba naroda Božjeg sabranog u Eklisiju, Crkvu, proširena Liturgija koja obuhvata doslovno svaki detalj, svaku nit, svaki aspekt života svakog od nas, u meri u kojoj verujemo i živimo u Gospodu, i staramo se da svoje rasparčane, raslabljene i ogrehovljene živote upodobimo, usaglasimo sa Njegovim životom, s Onim koji jeste Život i Put i Istina, Gospod i Bog i Spasitelj naš Isus Hristos. Tako se mi udostojavamo sasluživanja Svetome Duhu; i beskrajno više od toga – O, preslavnog čudesa – i sam Sveti Duh saslužuje nama, „moli se za nas uzdisajima neizrecivim“ (Rim. 8,26).
U svojoj službi trudiću se da propovedam istinitu veru, zasnovanu na Svetom Pismu i Svetim Ocima „premudrost Božju u tajni sakrivenu, koju predodredi Bog pre vekova za slavu našu“ (1 Kor.2,7). „Kao obrazac zdrave nauke imaj ono što si čuo od meneu veri i ljubavi u Hristu Isusu,“ (2. Tim. 1, 13) uči Sveti apostol; da, shodno tome, sprovodim i razvijam dela milosrđa, uz staranje o ništima i svima koji su na rubovima društva, zanemareni i odbačeni. Podržavaću u tome svesrdno bogougodnu delatnost Pravoslavne narodne hrišćanske zajednice, Kola srpskih sestara i Svetosavske omladinske zajednice, kao proširenih liturgijskih zajednicâ.
„Pustite decu – govori Gospod naš – neka dolaze meni i ne branite im; jer je takvih Carstvo Božje“ (Mk.10,14). Staraću se oko vaspitavanja dece i omladine, od najranijeg uzrasta. Zatim, u Crkvi već postoji služba veronauke, koja je integrisana u školski sistem; svestan sam njenog ogromnog značaja i pružaću pomoć i podršku.
S radošću i otvorena srca primaću sve koji hoće da sarađuju u vršenju Reči Božje. Održavaću najbolje odnose i saradnju sa svima važnim institucijama i ličnostima na nivou grada, opština, sa Vojskom, Policijom, raznim upravama, školama, bolnicama… bez obzira na politička ili druga opredeljenja, uverenja, ako samo postoji dobra volja.
Promisao Božja dovela me je u ovu sveštenu Eparhiju valjevsku – ovde, gde se čista i bistra reka Gradac uliva u Kolubaru junačku, koja prožima čitavu oblast, svu u zelenim brdima, šumama i livadama; u kojoj živi junački i odvažan, pobožan i bogobojažljiv narod. Ovde su, jedan do drugoga, novojavljeni svetitelji valjevski, svesrpski i vaseljenski, ravnoapostolni i prosvetitelji i ispovednici – vladika Nikolaj u Leliću i ava Justin, nesumnjivo najznačajniji učitelji, duhovnici i teolozi naše epohe. Ovde je i pesnikinja Desanka, najnežnije pero srpske lirike, uz čije su stihove stasavala pokoljenja.
Ova eparhija dala je odvažne narodne vođe i ratnike, posebno u strašnim i teškim vremenima srpskih ustanaka, među kojima su: Hadži Ruvim, pastir Crkve Hristove, arhimandrit Bogovađe, koga je odlikovalo neustrašivo vojevanje i odanost saborcima koja nije poklekla ni pred najsurovijim mučenjima turskih vojnika, Petar Nikolajević Moler – uz strica mu Hadži Ruvima, umetnik i soldat, junak. Teško da bi se igde mogla pronaći ovakva porodica koja je svojoj zemlji podarila toliko velikana iz različitih oblasti stvaranja kao što je porodica Nenadović iz Brankovine. Obor-knez Tamnavske i Posavske kneževine Aleksa Nenadović, pravedni gospodar, ktitor, i u stradanju za slobodu prvi. Brat mu vojvoda Jakov Nenadović prvi ministar unutrašnjih poslova savremene Srbije; sin prota Mateja, ratnik, prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, diplomata i pisac; vojvoda Jevrem, ustanik, a potom predsednik Apelacionog suda i državni savetnik; vojvoda Sima Nenadović, koji je borbu za slobodu vodio u oba ustanka; i u narodu odmilja zvani Čika Ljuba Nenadović, književnik, diplomata i ministar prosvete.
Primam danas na staranje ovu Eparhiju, naslednicu slavne Svetosavske Eparhije moravičke, od Gospoda Svedržitelja, a iz ruku mojih najpoštovanijih prethodnika, najpre, blaženopočivšeg vladike Milutina, autentičnog pastira dobrog, naravi blage ali strogog i odlučnog; zatim, iz vremena kad je Valjevska bila spojena sa Šabačkom eparhijom, iz ruke Vaše, Preosvešteni gospodine Lavrentije, mudri i staloženi arhijereju, koji nam predajete sve izvrsne odlike vladikâ staroga kova. Njima su prethodili episkopi Jovan Velimirović, dr Simeon Stanković, pa sve do Pajsija, potonjeg srpskog patrijarha i slavnoga Hadži Melentija Stefanovića. Trudiću se da sledim njihovim stopama i da im se, podražavajući i nastavljajući njihove najbolje tekovine, nađem dostojnim naslednikom.
Pobožnost vernog naroda ove Eparhije usko je povezana sa brojnim manastirskim svetinjama koje je prožimaju. Pored proslavljenih i svepravoslavnih Ćelija i Lelića, tu su Pustinja, Jovanje, Ribnica, Grabovac i druga sveta mesta na kojima se danonoćno proiznose molitve za ceo svet, i gde se okuplja radi molitve, utehe i nazidanja. I sam monah, staraću se usrdno o našem monaštvu koje treba da bude svetlost svetu.
Vaša Svetosti, u svojoj zaista nadahnutoj pristupnoj besedi, kada ste uzvođeni u Svetosavski tron Srpskih Prvoprestolnikâ, pozvali ste sve nas, apostolskim rečima, na službu miru i jedinstvu: „Molim vas, braćo, imenom Gospoda Isusa Hrista da svi isto govorite, da među vama ne bude razdora, da budete utvrđeni u istoj reči i istoj misli“ (1 Kor 1,10).
Dozvolite da i ja, kao „najmanji iz vaših čada“ izrazim rezonansu tih Vaših reči u mome srcu u vidu misionarske žudnje da svet posmatramo „umom Hristovim“ i da ga na duhovni način osmišljavamo i tako tumačimo u svojim delima i propovedi onima koji su u Crkvi, ali i svima onima oko nas koji su otvoreni za Reč Božju. Nastojavaću na održavanju i izgrađivanju jedinstva Crkve, kako unutar poverene mi Eparhije tako i između svih Eparhija naše Svetosavske Crkve; jer, episkop jeste „spona pomesnosti i Vaseljenskosti Crkve“. U toj blagoslovenoj misiji biću vam podražavalac i sadelatelj, uveren da izražavam osećanja i nastrojenja većine sabraće arhijerejâ.
Pre svega i iznad svega blagodarim i uznosim slavoslovlje Svetoj Jednosuštnoj i Životvornoj Trojici, Bogu našem, za „sva znana i neznana, vidljiva dobročinstva koja su nam učinjena“.
Blagodarim i Vašoj Svetosti, duhovni oče, koji si me „s mukom rađao, dok se Hristos ne uobliči u [meni]!“ (Gal. 4, 19). Svojim delatnim primerima i blagim i trpeljivim poukama tajnovodili ste me i izgrađivali, kao Pavle Timoteja, učeći o velikoj tajni pobožnosti: „Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovjedi se neznabošcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slavi“ (1 Tim 3, 2-7).
Blagodarim i Vašoj svetinji, vladiko i oče Irineje, jer ste mi darovali da iz najbliže perspektive posmatram i upijam Vaše blagodatno rasuđivanje i pronicljivost u stvarima koje se tiču naše Eparhije, naše pomesne Crkve, ali i celokupne Saborne i Apostolske Crkve Hristove.
Blagodarim braći mojoj koviljskoj, vazljubljenoj u Gospodu, jer smo u zajednici bratske ljubavi uzrastali u veri, nadi i ljubavi, služeći jedni drugima i svi zajedno Gospodu, stremeći „poznanju ljubavi Hristove koja prevazilazi razum, da bismo se ispunili svakom punoćom Božjom“ (Ef.3,19).
Blagodarim svojim roditeljima, blažene uspomene, Milutinu i Jeleni, koji su me s ljubavlju i dobrotom vaspitavali i izgrađivali, učiteljima, rodbini, prijateljima i svim dobrotvorima, znanim i neznanim.
Da svi večno u zajednici molitve i ljubavi, sa svima svetima, uznoseći svaku slavu, čast i poklonjenje Triipostasnom Božanstvu: Sinu u Ocu sa Svetim Duhom. Trojice Sveta, slava Tebi!
https://youtu.be/bp1efCarwbg
https://youtu.be/9s-JMCP6_CE
https://youtu.be/ks42miJhRCQ
Izvor: Eparhija valjevska
Na tonskim zapisima blagodarimo Radiju Eparhije Valjevske ,,Istočnik“
