На празник Светог великомученика Димитрија, у петак 8. новембра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Сабраном вјерном народу, након читања светог Јеванђељ, бесједио је протојереј Миодраг Тодоровић.
Казао је да већег гријеха за нас људе нема него да не љубимо једни друге, а кад не људимо једни друге онда ни Бог није с нама. Душа која љуби Христа је душа која љуби брата свог, која љуби читав свијет, небо и земљу, то је душа освештана.
„Једна од таквих душа, једно такво срце у коме је Христос заиграо, био је Свети Димитрије великомученик, који миро точи. Као што му је душа и срце и читаво његово биће било за Христа и који се није двоумио да каже цару да је он, прије свега, Христов војник, који је одабрао царство небеско и вјечни живот, његова је душа и тада мироточила, била је пуна лијепог мира, мирисао је, и оно што је стекао сада дава изобилно нама, јер његове свете мошти мироточе у Солуну“, рекао је, између осталог, свештеник Тодоровић.
Након што су вјерници приступили Светим Тајнама Тијела и Крви Христове, ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући празник Светог великомученика Димитрија солунског Чудотворца.
Владика је подсјетио да је у Никшићу постојао древни манастир Светог великомученика, немањићка светиња, у коме је столовао Свети Василије Острошки, али је пострадао од Турака.
„Остао је само још један потпорни зид од те светиње. Можда ће се још нешто наћи. Неће наша држава да обрати пажњу на то свето мјесто, па да се види гдје је био манастир. Сигурно би се нашли његови темељи, уколико и њих Турци нијесу разметнули. Али, остало је сјећање, понајвише заслугом Светог Василија Острошког, а ми који се сјећамо тог манастира као да можемо својим срцем и душом додирнути његову светињу и то је сјећање снажно и даће Бог да се та светиња обнови“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
