Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог Тихона Аматунског Чудотворца, у суботу 29. јуна 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог мученика Вида и великомученика Цара Лазара на Буковој Пољани, чиме је ова светиња прославила своју храмовну славу.
Прије почетка Литургије Владика је произвео у чтеца и појца Милена Стефана Драгојевића, припадника 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије у Панчеву.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Ријечима бесједе сабранима је празник Видовдан и храмовну славу честитао Преосвећени Епископ Методије.
„И кроз све дане до данашњег дана, кад смо год слиједили Видовдан и Косовски завјет боље смо видјели, нисмо тумарали у тами, саплићићу се и лутајући по њивама глади, страдајући и гинући не само физички, тјелесно и биолошки се истребљујући, него духовно пропадајући. А кад смо год били загледани у Видовдан, проналазили смо пут и слиједили смо за Христом, царем Лазаром и Светим Савом и свим свецима из дванаест мјесеци. Исто тако и данас, увијек је иста прича и исто опредјељење и увијек је иста вододјелница, иста раскрсница, иста су питања коме се приклонити“, рекао је Преосвећени владика, преносећи поздраве и благослове Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија, који је са Косова и Метохије продужио за Македонију због канонизовања Српкиња Стевка монашког имена Стефанида Скадарска из Враке. Овом приликом уручене су архипастирске грамате Василију Ивановићу из Речина и Весни Мартиновић са Букове Пољане за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, а нарочито за бригу и љубав према храму Светог великомученика косовског кнеза Лазара на Буковој Пољани.
По одслуженој Литургији, празнична литија вјерног народа, предвођена Владиком и свештенством, опходила је око храма.
Благосиљан је и преломљен славски колач. Домаћин и кум славе био је учитељ у пензији 93. годишњи Свето Мартиновић, а обавезу за следећу годину преузео је његов ученик, такође просветни радник, Будимир Вукићевић.
Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави.
