U Nedjelju četvrtu Svetog i Velikog Posta, u nedjelju posvećenu Svetom Jovanu Lestvičniku, 26. marta, 2023. godine Svetom Arhijerejskom Liturgijom predstojao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški g. Arsenije kojemu je sasluživalo sveštenstvo Sabornog hrama: protojereji-stavrofori: Dragan Mitrović i Dalibor Milaković, protojereji: Miladin Knežević, Branko Vujačić i Nikola Pejović, kao i đakoni Vedran Grmuša i Nikola Eraković.
Po pročitanim začalima iz Svetog Jevanđelja svima sabranima poučnim arhipastirskim slovom obratio se načalstvujući Episkop niški g. Arsenije koji je u uvodnom dijelu izrazio blagodarnost i radost na divnom daru da danas zajedničari u predivnom Hramu Vaskrsenja Hristovog:
„Hteo bih na početku da zablagodarim Bogu na ovom divnom daru da danas budem ovde sa vama u predivnom Hramu Vaskrsenja Hristovog, da se zajedno pomolimo i prinesemo beskrvnu žrtvu Tela i Krvi Hristove. Da zablagodarim njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu crnogorsko-primorskom g. Joanikiju na bratoljubivom pozivu da budem ovde gost, vašega grada i vaše Bogom spasavane Eparhije”.
Vladika se potom osvrnuo na pedagoški način pripreme za pokajanje i očišćenje od grijehova, kao i za utvrđivanje vjere kako bi kako dalje navodi Vladika očišćeni, umiveni i utvrđeni u veri, dočekali Vaskrsenje Hristovo:
„Nalazimo se draga braćo i sestre u Četvrtoj nedjelji Velikog i Časnog Posta. Naša Sveta Crkva pravoslavna je jevanđelskim odelcima koji se čitaju svake nedjelje pred sam početak Velikog Posta i tokom Velikog Posta nas na jedan pedagoški način priprema za pokajanje i očišćenje naših grehova i za utvrđivanje naše vere, kako bi tako očišćeni, umiveni i utvrđeni u veri, dočekali Svetlo Vaskrsenje Hristovo”.
Vladika Arsenije je naglasio da je dar vjere, dar Božiji:
„Vera je dar Božiji, zato se molimo i ištemo od Gospoda u svojim molitvama da dometne ulja u kandila naše vere. Zato poučeni primerom iz Svetog Jevanđelja, molimo i opštimo od Gospoda da nam dometne vere u kandila naša, zato što smo često puta kao ljudi maloverni, a Gospod kaže ako imate vere makar kao zrno gorušičino (najmanje, najsitnije od svih zrna) moći ćete i gore da pomerate”.
„Trudimo se, molimo Gospoda, da učvrsti našu slavu, veru, da ta vera bude makar kao što je bera bila ovog jadnog čoveka iz jevanđelske priče koji kaže Gospodu: ,,Verujem! Pomozi mome neverju!”. – besjedio je on.
Vladika Arsenije je potom akcentovao da post i molitva jesu dva stuba naše pravoslavne vjere, jer postom očišćujemo naš tijela od strasti, a molitvom očišćujemo naša srca, naš um, našu dušu:
„Gospod kaže da su post i molitva sredstvo kojim se izgoni rod demonski, a post i molitva jesu dva stuba naše pravoslavne vere, jer postom očišćujemo naš tela od strasti, a molitvom očišćujemo naša srca, naš um, našu dušu. Zato su ovo dva stuba naše pravoslavne vere, zato braćo i sestre postimo i molimo se da bi postali bolji ljudi, da bi živeli po jevanđelskim zapovestima, jer Gospod to od nas traži”.
Vladika je istakao da je zapravo cilj našeg ovozemaljskog života sjedinjene u punoći sa Gospodom:
„Cilj našeg ovozemaljskog života jeste da se sjedinimo sa Gospodom jer samo tako možemo zadobiti život večni. Gospod je došao u ovaj svet iz ljubavi, primio je na sebe ljudsku prirodu i postao jedan od nas iz prevelike ljubavi prema rodu ljudskome. Kako kaže Sveti apostol Pavle: ,,Da je postao kao sluga, tj. jedan od svojih slugu – stvorenje. Gospod dobrovoljno odlazi na krst da strada za nas i vaskrsava za nas da nam daruje život večni”.
„Trudimo se da ispunjavamo Njegove zapovesti, da živimo po Jevanđelju. Upravo takav nam primer daje Sveti Jovan Lestvičnik koga proslavljamo danas u četvrtu nedjelju posta. Sveti Jovan Lestvičnik se naziva tako jer je napisao knjigu Lestvica po uzoru na Jakovljevu lestvicu. On je napisao trideset stupnjeva duhovnog života kojim se uspinjemo ka savršenstvu. Proveo je 50 godina u podvigu, postu i molitvi na Gori Sinajskoj, u Sinajskom manastiru, pokazavši takav primer savršene vere, poslušanja i smirenja i podviga”. – poručio je Vladika niški g. Arsenije.
Nakon odslužene Arhijerejske Liturgije Preosvećenom Vladici niškom g. Arseniju i svima sabranima obratio se protojerej-stavrofor Dalibor Milaković koji je ovom prilikom u ime naroda i sveštenstva Sabornog hrama pozdravi Vladiku Arsenija.
On je posebno istakao naročitu zahvalnost Vladici Arseniju na pružanju podrške u najtežim momentima po Crkvu u Crnoj Gori, u trenucima kada je na skaradan način izglasan Zakon o slobodi vjeroispovijesti u Skupštini Crne Gore i kada je borba za svetinje počela:
„Treba da znate da kada je nama ovde u Crnoj Gori najteže bilo kada je naša bitka počela sa nesretnim Zakonom o slobodi veroispovesti, prvo pismo podrške blaženopočivšem Mitropolitu Amfilohiju je upravo uputio Vladika Arsenije kao podršku svima nama u najtežim momentima. Nikada Vam to vladiko nećemo zaboraviti. Iznad svega svi smo mi crkva i svi smo jedno biće i tijelo Hristovo. Neka Vam Gospod podari mnogo zdravlja, krijeposti, ljubavi i smirenja u služenju i da Vas podrži na mnogo godina da rukovodite Bogom spasavanom Eparhijom niškom”. – poželio je prota Dalibor.
Nakon prote Dalibora, svima se obratio i Vladika niški g. Arsenije koji je zablagodario Mitropolitu Joanikiju na bratskom pozivu i prilici da se pokloni moštima Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Arsenija Sremca po kojem nosi svoje monaško ime i koji je njegov nebeski pokrovitelj i zaštitnik.
„Hvala oče Dalibore i hvala svoj bratiji Hrama Vaskrsenja Hristovog ovde u Podgorici. Hvala Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu Joanikiju na bratskom pozivu da juče i danas budem ovde sa vama. Juče sam imao priliku posle dužeg vremena da se poklonim moštima Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca i Svetog Arsenija Sremca, arhiepiskopa srpskog čije su mošti u manastiru Ždrebaoniku a koji je moj nebeski zaštitnik po kojemu nosim monaško ime.“
On se posebno osvrnuo na riječi oca Dalibora koje su ga kako ističe veoma potresle, ističući pritom da su stradanje Crkve u Crnoj Gori osjećali i u Srbiji i Eparhiji niškoj, ali kako dalje navodi Vladika zajedništvo sa Bogom i bližnjima je ono što čini Crkvu:
Ovo što je otac Dalibor rekao me je duboko potreslo, jeste da sam možda ja prvi uputio pisma podrške. Ali, zar ima išta bolje i lepše nego kad braća žive zajedno? Kako se i kaže u Svetom Pismu, zato, vaše stradanje ovde, osetili smo i mi gore u Srbiji i mi smo koliko smo mogli, makar i najmanje hteli da samo podršku vama u pravednoj borbi za zaštitu svetinja ovde u Crnoj Gori i hvala Bogu u tome ste uspeli. Uz pomoć Božiju i blagoslov Svetog Vasilija, Svetog kralja Jovana Vladimira i svih svetih koji su se podizavali na ovoj svetoj zemlji osveštanoj molitvama Svetog Vasilija i svih ostalih prepodonih otaca ali isto tako i osveštanom krvlju mučenika.
Meni je uvek velika čast i radost kada dolazim ovde, zato sam sa radošću prihvatio poziv Mitropolita Joanikija”. – poručio je naposlijetku Episkop niški g. Arsenije.
Tekst, foto: Boris Musić
