Свети Василије, као што се каже у молитви, тврдошки је витез и острошки чудотворац, али прослављају га сви и свуда, молитвено притичући у његов небески загрљај, јер, кажу, нико тако хитро не притиче у помоћ као он. Таквим га је Господ нама дао, да преко његових Светих Моштију дотакнемо небеске висине, да се покајани уздигнемо из прашине пролазности.
У мору Светитељевих чуда не чуди нас да је празник Светог Василија баш у прољеће, недуго након Васкрса, кад сва природа оживи, кад се шуме украсе лишћем, кад се поља заогрну травом. У преображеној и васкрслој природи осликава се потреба преображења свакога од нас, а Свети Василије нам пружа баш оно што нам треба – душевни мир и тјелесно здравље, да бисмо прославили Христа Господа, којем нас Светац узводи својим небројеним чудотворствима.
Већ више од 350 љета сабира нас Свети Василије, али не само у Острогу, већ свуда гдје се молитвено призива. Чује он наше молитве и у бучним градовима и у тихим селима, и свакоме, по вјери његовој, несебично помаже, па чак и онда када мислимо да нам молитва није услишена. Духом Светим облагодаћен, Светац нас милује милошћу Божијом, спасава милосрђем Очевим и воли љубављу Христовом. Његов тихи глас далеко се чује. У нашим срцима одзвања глас његов.
Пупчаном врпцом наше вјере скопчани смо са Острогом и ми, Срби са граница, из обје Крајине, гдје молитва и похвална пјесма Светом Оцу Василију никада није утихнула. Дозивамо Свеца Острошког и у добру и у злу, а походимо га кад нас Светац нечујним гласом позове. Тад му одлазимо, да себи дођемо, да Господњи будемо заувијек.
Свеци Божији наши су духовни очеви, чији нам загрљај треба у смутним временима, онда када нас живот не мази, кад нас невоље окруже. Тада нам треба љубав оних који су засијали на Небу Светих, јер само нас они могу подићи из блата у којем јесмо. Зато и вапијемо, данас и довијека, Светом Василију Острошком Чудотворцу, да нас прими у свој небески загрљај, да бисмо умирили срца.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка, СПЦ
