На Новом београдском гробљу у суботу, 2. октобра 2021. године, служен је годишњи помен Стевану Стојановићу Мокрањцу, једном од најпознатијих и најзначајнијих српских композитора.
Помен је служио протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве, а на помену је појало Прво београдско певачко друштво под руководством диригента Светлане Вилић.
У недељу, 3. октобра, након Свете литургије свештенство Саборног храма у Београду служиће парастос овом великом српском композитору.
Стеван Стојановић Мокрањац, рођен у Неготину 9. јануара 1856. године, био је једна од најзначајнијих музичких личности у Србији с краја XIX и почетка XX века: композитор, хоровођа, педагог, камерни музичар, мелограф на пољу световне и духовне музике, писац студија о фолкорној и духовној грађи и један од оснивача прве музичке школе у Србији – Српске музичке школе. Представник је романтизма националне оријентације XIX века и најекспониранија фигура националне школе у Србији која добија свој препознатљиви печат у његовом стваралаштву на прелазу векова.
Од 1870. у Београду похађа Прву мушку гимназију – више разреде гимназије, где добија солидне основе из музике код Карла Реша (за виолину) и Антонија Цимбрића (за певање).
Захваљујући Првом београдском певачком друштву које је подржало његову изразиту склоност према музици добија државну стипендију за студије музике у иностранству и одлази прво у Минхен, где од 1879. до 1883 .године где студира теоретске предмете и композицију код Ј. Рајнбергера (J. Rheinberger). Материјална оскудица и други проблеми онемогућавају му завршетак студија и Мокрањац се враћа у Београд, постаје хоровођа Црквеног певачког друштва Корнелије, за који 1883. компонује своју I руковет (у оригиналној верзији само за мушки хор). Године 1884. постаје хоровођа Академског певачког друштва Обилић и добија шестомечну стипендију за Рим где приватно учи вокалну полифонију.
У области диригентске каријере најзначајнији је његов допринос у раду са Првим београдским певачким друштвом за које је написао све своје руковети осим прве, и са којим их је извео на многобројним концертним наступима и турнејама по земљи и иностранству, у периоду од 1893. до 1911. године.
Такође, Мокрањац је од ране младости записивао и сакупљао народне мелодије и оставио за собом око 460 фолклорних записа од којих је сачувана 381 песма. За збирку Народне песме и игре са мелодијама из Левча (коју је сакупио Т. Бушетић), објављеној 1902. године, Мокрањац је написао Предговор који постаје прва значајнија научна студија о нашем фолклору. Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије, а 1911. за дописног члана Француске академије уметности.
Исцрпљен радом и многобројним дужностима Стеван Стојановић Мокрањац умро је у ноћи између 28. и 29. септембра 1914. године у Скопљу где се повлачио са српским народом на почетку Првог светског рата, и где је и првобитно сахрањен. Посмртне остатке Мокрањца Прво београдско певачко друштво је пренело у Београд 1923. године. У сећање на Стевана Стојановића Мокрањца, у његовом родном Неготину, традиционално се одржавају хорске музичке свечаности „Мокрањчеви дани“.
Извор: Радио Слово љубве
Фото: Јелена Павловић
