Apr 2020 Pomen Zrtvama Nato Bombardovanja U Murinu 1

Godišnjica NATO bombardovanja; prva žrtva u kasarni u Danilovgradu

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine NATO je otpočeo agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, pod izgovorom “sprečavanja humanitarne katastrofe” Albanaca na Kosovu i Metohiji. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine biće obeležen danas u Kraljevu. Obeležavanju će prisustvovati Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, prenosi Radio “Slovo ljubve”. Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja održaće se na Trgu srpskih ratnika sa početkom u 20 časova, a pre toga će Patrijarh Porfirije služiti parastos žrtvama.

Pomen postradalima u bombardovanju služiće se širom naše Srpske pravoslavne crkve.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark je kasnije u knjizi “Moderno ratovanje” napisao – ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. godine, već i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije, podseća RTS.

Prva žrtva NATO bombardovanja 

Vojnik Saša Stajić iz Beograda, koji je imao 19 godina, prva je žrtva NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru. Poginuo je 24. marta 1999. prilikom bombardovanja kasarne „Milovan Šaranović“ u Danilovgradu, gde je služio redovnu vojsku.

Bombardovanje Murine

Bombardovanje Murine 30. aprila 1999. smatra se jednim od najtežih zločina tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Avijacija je tada sa desetak projektila bombardovala most na Limu koji se nalazi u centru varošice. Stradalo je šest civila, od čega troje dece.

Poginuli su učenici Osnovne škole „Petar Dedović“: Miroslav Knežević (1985), Olivera Maksimović(1986) i Julijana Brudar (1989); radnik škole Vukić Vuletić (1953), penzioner Manojlo Komatina (1927) i domaćica Milka Kočanović (1930).

U napadu su teško povređeni Željko Belanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.

Most na Limu je oštećen, a nije bilo nijedne kuće u okruženju koja nije pretrpela štetu. Stradali su i pogon tekstilne konfekcije, stari hotel, mesna prodavnica, kao i Dom kulture.

Večan spomen i Carstvo nebesko svim nevinim žrtvama NATO agresije!

Priredila Vesna Dević