Гост радија Сетигора био је др Горан Комар из Херцег Новог са којим смо разговарали о Зборнику ћириличних натписа централног Балкана који ће се ускоро наћи у електронском формату на сајту mramorje.com и један дио у штампаном формату у издањи задужбине „Кнез Мирослав Хумски из Требиња“.
У синопсису за овај зборник је написано:
Зборник ћириличних натписа цантралног Балкана садржи натписе средњег вијека, од најстаријих, настајалих на измаку 12. вијека, до натписа 19. вијека који уграђују елементе старог система писма.
Аутор се дуго бавио изучавањем и приређивањем старијих ћириличних докумената архива у приморју (Бока которска, 1998. године; Ћирилична документа Дубровачког архива, 2012. године; Ћирилична документа Перашког архива, 2013…) и управо је рад на транслитерацији докумената омогућио анализе ћириличних натписа у области Херцеговине, јер у питању је један недјељиви систем писма који су аустроугарске агентуре и експозитуре у Босни и Херцеговини током 19. вијека прозвале „босанчицом“ или „босаницом“.
Један од главних мотива за рад на ревизији натписа објављених од М. Вега и Ш. Бешлагића, лежи управо у настојању да се народу источне Херцеговине сликом и ријечју покаже цјеловитост, органска увезаност и потпуна недјељивост древног система писма познатог као ћирилица. Бројни натписи који су објављени у волуминозном Зборнику Марка Вега (1960-1970) су овим дјелом претрпјели каткад и темељне ревизије, а ова Збирка доноси десетине нових натписа. Највећи број нових натписа пронађен је на територијама општине Билећа и Љубиње.
Осим тога, аутор је, крећући се већ једанаест година од гробља до гробља, од села до села у Херцеговини, покушао да пружи одговоре на низ темељних питања везаних за средњовјековне надгробне споменике посијане по Босни и Херцеговини познате као стећци чије је нагушће посијање уочљиво управо на простору Босне и Херцеговине.
Аутор не спори да су стећци производ „темељног балканског народа“ и да су их током средњега вијека подизали припадници обје хришћанске конфесије као и преци муслимана, али истиче да високи украшени сандук или сљемењак, саграђен у касном средњем вијеку, понајвише у периоду владавине Косача, представља тачку дивергенције која означава час раздвајања од којега припадници ислама почињу градити своје карактеристичне споменике.
Овим дјелом пружа се порука о неопходности очувања стећака, али и црквишта на српском етничком тлу који се интензивно разарају и одстањују са лица земље, а који представљају најважнији дио српског материјалног културног наслијеђа средњег вијека. Исходишта стећака аутор налази у гробној гомили и комплексу гомила-гробни биљег на гомили/стећак-црквица у сухозиду.
Зборником су обухваћени и предјели на територији Републике Црне Горе, а најдетаљније, подручје Бањана. У Бањанима је извршена ревизија готово свих натписа средњег вијека, а пронађени су и нови, непознати средњовјековни натписи.
Теренска истраживања трају од 2004. године о сопственом трошку, уз подршку и помоћ у литератури и најдрагоцјеније савјете и подршку умировљеног захумског епископа г. др Атанасија.
