Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 18. decembra 2022. godine u hramu Svetog Save u Beogradu Svetom arhijerejskom liturgijom i svečanim činom hirotonije izabranog i narečenog visokodostojnog arhimandrita Petra (Bogdanovića) za Episkopa topličkog, vikara Patrijarha srpskog.
Sasluživali su Njegovo blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan, Visokopreosvećeni Arhiepiskop mihalovsko-košički g. Georgije, Visokopreosvećeni Mitropolit bregalnički g. Ilarion i preosvećena gospoda episkopi bački Irinej, britansko-skandinavski Dositej, vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, braničevski Ignatije, mileševski Atanasije, raško-prizrenski Teodosije, slavonski Jovan, timočki Ilarion, niški Arsenije, dalmatinski Nikodim, osečkopoljski i baranjski Heruvim, vaeljvski Isihije, zahumsko-hercegovački Dimitrije, šabački Jerotej, zapadnoevropski Justin, stobijski David, remezijanski Stefan, mohački Damaskin, marčanski Sava, hvostanski Aleksej, novobrdski Ilarion, jegarski Nektarije, lipljanski Dositej.
Sasluživali su i visokoprepodobni arhimandriti Metodije, iguman manastira Hilandara; Dositej, iguman manastira Grgetega; Pavle, iguman manastira Hopova; Jevtimije, iguman manastira Jošanice; Gavrilo, iguman manastira Ozrena; Kozma, iguman manastira Bukova; Dimitrije, iguman manastira Tumana; Serafim, iguman manastira Sukova; Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; Petar, iguman manastira Pinosave; Hariton, iguman manastira Kovilja; Makarije, iguman manastira Savine; protosinđel Angelarije, kao i mnogobrojni prezviteri i đakoni iz više eparhija Srpske Pravoslavne Crkve.
Svečanom činu hirotonije prisustvovali su mnogobrojni vernici. kao i glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda arhimandrit Nektarije, potpredsednik Vlade i ministar odbrane g. Miloš Vučević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja g. Nikola Selaković, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović, predstavnici Vojske Srbije. nadbiskup Stanoslav Hočevar, princ Filip i princeza Danica Karađorđević, predstavnici kulturnog, političkog i javnog života prestonice.
Patrijarh Porfirije: Episkop je obrazac svima u veri, u poretku, u životu
Upućujući očinsku pouku novom arhijereju Srpske pravoslavne crkve, Njegova svetost Patrijarh g. Porfirije je istakao:
– Dragi Vladiko, u Duhu Svetome se izvole i ocima našeg Sabora da budete izabrani za episkopa. To je radost velika, radost za čitavu Crkvu Hristovu, radost za sve nas. Neću ponavljati ono što smo iz nedelje u nedelju ponavljali, nego ću još jedamput reći ono što je Sveti Ignjatije Bogonosac rekao: Episkop je slika Očeva, zato što je Hristos slika Očeva u Svetoj liturgiji, a episkop je na mestu Hristovom. Sveti apostol Pavle u Prvoj poslanici Timoteju obraćajući se svom mladom sabratu, saputniku, satrudniku kao episkopu veli: Treba da budeš obrazac svima, obrazac u veri, u poretku, u životu.
Budi obrazac u veri, da čuvaš pravoslavnu veru, da čuvaš veru ne u smislu da je skrivaš od drugih, nego da je neizmenjenu, onakvu kakvu smo je primili, i predaš urbi et orbi čitavom svetu, da propovedaš Hrista raspetog i vaskrslog onako kako su posvedočili apostoli Crkve Hristove, sveti oci učili, a Crkva tim iskustvom živela. Budi obrazac u poretku, da čuvaš i poredak, a to znači baš ono što smo čuli u Ispovedanju vere, da čuvaš sve one kanone i pravila koje su uspostavili Vaseljenski sabori, da oni budu pravila tvog života. Isto tako, da budeš obrazac ne samo učenjem i čuvanjem vere nego i svojim životom, a to znači da koliko god ti je Gospod dao snage i darova da ih staviš u službu Crkve uvek uzdajući se u blagodat Božju, jer pre svega, i posle svega, i iznad svega sama episkopska služba jeste dar Božji. Ničim to nismo zaslužili. Zašto Gospod nekoga postavlja na svoje mesto da ikonomiše Crkvom Božjom samo On zna, a to je izraz blagodati Božje. Ako si obrazac u svemu tome po reči apostola Pavla upućenoj Svetom apostolu Timoteju, onda će svi biti dužni da te poštuju, tj. niko neće moći da kaže: Ovaj je mlad, šta imamo mi njega da slušamo, mi imamo veće iskustvo. Snaga reči, mudrost, istina i svedočenje ne zavisi od uzrasta, nego zavisi od naše posvećenosti Crkvi i Hristu.
Neka bi Gospod dao – molitva je svih, braće arhijereja i, siguran sam, sve punoće naše Crkve – da život Vaš bude život u Hristu i onda će sve ovo o čemu govori Sveti apostol naroda, veliki apostol, Božja truba, apostol Pavle biti realnost i vašeg života. Neka Gospod blagoslovi da izgrađujete Telo Crkve Vama na spasenje ali svima nama na radost.
Primi žezal ovaj da napasaš povereno ti Hristovo stado. Poslušnima neka bude za oslonac i ukrepljenje, a neposlušne i nepokorne upućuj i karanjem i krotkim vaspitavanjem, u Hristu Isusu Gospodu našem. Dostojan!
Episkop toplički Petar: Episkop sabira, gradi i čuva Crkvu
Primivši arhijerejski žezal iz ruku predstojatelja Srpske pravoslavne crkve, Njegovo preosveštenstvo Episkop g. Petar je izgovorio pristupnu besedu:
– Vaša Svetosti, braćo arhijereji, časni oci, monasi monahinje, draga braćo i sestre, predat mi je zalog vere da arhijerej, kao predstojatelj liturgijskog sabranja, vozglavljujući zajednicu Tela Hristovog prevashodno služi jedinstvu Crkve. Kao onaj kroz koga se dele darovi Duha Svetog na evharistijsku zajednicu, njegovo je da sabira, gradi i čuva Crkvu. Stoga je i hirotonija episkopa nadasve konstitutivni događaj čitavog bogočovečanskog organizma u kome se ogleda tajna Hrista i Crkve, tajanstveno jedinstvo jednog i mnogih, nesliveno i nerazdeljivo. I mnogi uskliknuše kao jednim ustima i jednim srcem: Dostojan!, počev od našeg prvojerarha, preko sabranih arhijereja, sveštenstva, monaštva i vas, braćo i sestre. Uskliknuše, ali tek nakon izvršenog čina, nakon pročitane molitve i polaganja ruku, tj. nakon silaska Duha Svetog, jer niko od vezanih telesnim pohotama i slastima nije dostojan da se približi Caru slave, ali božanska blagodat koja nemoći isceljuje i nedostatke dopunjuje i koja nas sabira danas, ali i koju smo zajedno prizvali, udostojila me je da ipak zavirim i nađem se tamo gde je i anđelima nedostupno.
Blagodarim Bogu i Svetom Arhijerejskom Saboru što me je izabrao na ovu uzvišenu službu i nadam se da ću najpre vašim molitvama, Svjatejši i braćo arhijereji, premda slab, ispuniti ono što se od mene očekuje. Apostolski poziv je teži od mučeničkog; mučenik daje sve što ima, ceo svoj život, a od apostola se traži ono što prevazilazi okvire i mogućnosti datog mu bića, da čini nemoguće, ali opet u Bogu moguće. Ištem i vaše molitve, časni oci, monasi, monahinje i narode Božji, ali i da budete uz mene vi koji me već volite, ako ne više, barem kolko i dosad, a i vi, koji ćete me zavoleti na novom poslušanju, ne sumnjajte da najpre ja zavoleh vas.
Imao sam tu radost i blagoslov da duhovno stasavam i učim od arhijereja i bogoslova koji je čitavim sobom vazda svedočio da je Biće Zajednica, a život zajedničarenje, i okušajući tu istinu u konkretnom monaškom opštežiću sa mojim u Hristu bratijom i sestrama uverio sam se koliko individualne slabosti, mane i nedostaci ne znače ništa kada istrajavamo u podvigu da se očuvamo zajedno. Otuda danas, kada se oblačim u Hristovu službu sa kojom primam odgovornost i vlast da se dreši i vezuje, u srcu mi sve glasnije odzvanjaju reči mog voljenog Vladike i oca Ignatija izrečene kada me je rukopolagao u prezviterski čin: „Nikad nikog ne odbacuj kolko god da je grešan“. Obećavam da ću se, pre svega po ugledu na njega, truditi da kao pastir dobri nijednu od poverenih ovčica ne izgubim.
Isto su me učili, samo mističnim jezikom, svetitelji kraj čijih kivota sam živeo. Ono što oči moje videše, i uši čuše, i ruke opipaše, i u srce uđe nisu čuda svetih, već čudesna ljubav svetih pred čijom širinom, dubinom, snagom i nežnošću, ali i nepokolebivošću, svaka duša mirom se odeva. To iskustvo me obavezuje da svagda svedočim da je Carstvo Božje, iako dolazeće, istovremeno i realno prisutno u Crkvi i kao Crkva i da Duh Sveti vrši prodor iz eshatona u istoriju i menja poredak prirode. Ako to predanje, ne daj Bože, zaboravimo, so naše vere obljutaviće.
Radujem se i blagodarim na bescenblagoslovu da saslužujući i služeći Vama, Vaša Svetosti, upravo od Vas i učim najuzvišeniju mistagogiju. Zato Vam obećavam da ću se truditi da ukazano poverenje opravdam i da Vam budem verni i u Hristu odani sin u koga ćete se moći pouzdati.
Iz manastira Tumana nosim jedan poseban blagoslov, a to je da iz gotovo svih krajeva ove naše otadžbine imam mnoštvo prijatelja i poznanika, ali pogotovu u prestonom gradu, pa se osobito radujem sretanju i nastavku druženja u Hristu sa vama, živa Crkvo ljubljenog i osvećenog Beograda. I kao i dosad, pogotovu sa amvona, nastaviću da vas pre svega pozivam na učešće i zajedničarenje u Božanskoj Trpezi, svetoj Liturgiji, Svetom Pričešću.
Dragi Braničevci i prijatelji braničevskih svetinja, znam da ste i radosni i tužni i da vas neće mnogo utešiti to što Vam kažem da gde god da idem vas nosim sa sobom, jer ste deo mene. Verujem da će u liturgijskom uznošenju ta prostorna distanca među nama biti Hristom neutralisana. Igumana tumanskog Dimitrija u Duhu najsnažnije grlim. Hvala ti, oče igumane, na beskrajnoj ljubavi koja nije od ovoga sveta i znaj da sam uvek uz tebe.
Osećam se još dužnim da zatražim oproštaj od svih o koje sam se svesno ili nesvesno ogrešio i svima poručim da sam odavno svima sve oprostio i da niko ne gaji trunku predrasude da ću ostaviti prostora da se moja sujeta prepreči ispred svakog ko mi kao episkopu bude pristupao ištući vode žive. Slava i hvala neka je Troipostasnom Bogu, Ocu i Sinu i Svetom Duhu, sada i uvek i u vekove vekova Amin.
Izvor: SPC
