Zatiče me predlog za sećanje na Vladiku Atanasija dok čitam Sv. Simeona Novog Bogoslova i Sv. Marka podvižnika, koji je izvršio i prvi duhovni upliv u život Sv. Simeona.
Sećam se ranije, kad god smo imali neku duhovnu ili liturgijsku nedoumicu, uvek smo imali mir, jer je odgovor uvek bio jednostavan – idemo do Tvrdoša da pitamo Vladiku Atanasija. I sada kada odemo, osvrćemo se nećemo li ga ugledati negde, ili začuti kako glasno nešto bruji, ali nikada ne osećajući strah, već uvek ljubav. Možda nas je zato uvek primao, bio umoran, bilo da nešto piše, bilo da odmara… kao one koji dolaze iz bratskog manastira Savina.
Svedočimo da nas nikada nije odbio za koji god problem, ili potrebu da smo dolazili, i uvek bismo odlazili duhovno a i telesno ukrepljeni. Često se sećao i blažene uspomene oca Justina savinskog, govoreći kako je dubok čovek bio otac Justin dečanski i savinski.
Danas se oseća nedostatak takvih duhovnih vulkana, da zagrme kad je potrebno i da mire u istoj meri. Nama je ostao u sećanju kao čovek bez predrasuda, i kao onaj koji ruši sve predrasude. Čovek pokajanja koji se nije plašio ni da pogreši – ljudi smo, ali nije imao ni lažnu pravednost, pa da posle ne može tražiti oproštaj, ili još bolje rečeno, on je umeo da pokaže pokajanje. Zato je privlačio k sebi kao magnet. Možda treba pomenuti jednu misao koja se odnosila na njega, a koju smo čuli od hercegovačkog sveštenstva: „Vladika Atanasije te prvo razapne, pa te onda vaskrsne!“
To je bio on u najkraćim crtama rečeno, svedok Vaskrsenja Hristovog, a time i našeg, ukoliko ostanemo na putu Istine i Pravde Božije, kojim je i Vladika Atanasije išao. Njegovim molitvama da istrajemo na tom uskom Putu, koji vodi u Život Večni!
Jeromonah Makarije
Iguman Savinski
26. 10. 2024. god.
Izvor: Eparhija zapadnoamerička
