Visokoprepodobni arhimandit Metodije, iguman Manastira Hilandara, besjedio je juče na svetoj Liturgiji u Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru na Svetoj Gori.
Podsjetivši da se prošle nedjelje Crkva molitveno prisjećala Prepodobnog Jovana Lestvičnika, a da se u petoj nedjelji Velikog posta praznuje spomen na Prepodobnu Mariju Egipćanku, on je kazao da je ”Crkva htela time da nas pouči da su bitni i teorija i praksa”.
-Tako je Prepodobni Jovan Lestičnik, koji je nesumnjivo i sam bio veliki podvižnik, ali ipak, njegova uloga i za monaštvo i za Crkvu je bila važnija po njegovoj knjizi ,,Lestvica”, gde nas je on naučio duhovnoj borbi. A opet, Marija Egipćanka je najbolji primer podviga u praksi. Dakle, i to je nešto što možemo da se naučimo u Velikom postu, da je potrebno i znanje, moramo da imamo i znanje o duhovnim stvarima, da bi uopšte mogli da se borimo. Naravno, samo znanje ništa nam neće pomoći ako nemamo revnosti, ako nemamo tu borbu i na delu. I zato je današnji dan veoma važan da se poučimo svim od Prepodobne Marije Egipćanke, koja je najbolja učiteljica pokajanja.
Dotakavši se njenog svetog Žitija, arhimandrit Metodije je naglasio da nikad ne treba osuđivati ljude, pa makar oni bili i najveći grešnici.
-Čuli smo u njenom Žitiju kako je ona živela, a kako se samo u jednom danu pokajala i promenila svoj život. Naravno, ona je jedinstven slučaj takvog pokajanja. Ima još nekoliko takvih svetih primera, kao što je bila i Blažena Tajsa, koju je na pokajanje pokrenuo veliki podvižnik Prepodobni Jovan Kolov. Tako da ne možemo da očekujemo da se to stalno dešava, da se ljudi tako brzo pokaju, ali oni su nam primer koliko je u stvari moguće da se čovek izmeni i da nikoga ne treba osuditi, i da ako gledamo čoveka i vidimo da greši, da se uvek setimo Prepodobne Marije Egipćanke i drugih takvih primera, da će možda oni već sutra biti mnogo bolji od nas.
Uzimajući za primjer riječi Svetog apostola Pavla da su drevni pravednici znali da su ovdje na zemlji stranci i prolaznici i da su tragali i težili ka otadžbini nebeskoj, on je skrenuo pažnju na to da i danas u svijetu ima hrišćana koji nemaju mogućnost da idu na bogosluženja i da se pričešćuju. Da su neki gradovi zatvoreni, zatvorene su i neke državne granice, ali da sve to treba da nas podstakne na razmišljanje o tome šta Gospod time želi da nam kaže.
-Sveti apostol Pavle piše da ovde nemamo postojana grada već je naš grad na nebesima. Naravno, mi hrišćani čitamo poslanice Svetog apostola Pavla, to znamo eto na rečima, uvek ćemo to reći na rečima, ali u životu se obično vežemo ovde za zemlju, za naše gradove, za naše države, Sada kada vidimo da su gradovi zatvoreni, da su državama zatvorene granice, kao da nas Gospod podseća da je naš grad i naša otadžbina na Nebu. I možda je najbolje u ovo vreme, vreme Velikog posta, Svete Četrdesetnice, da se toga setimo. Naravno, mi hrišćani ne odbacujemo ovaj svet. Mi se molimo da Gospod preobrazi sve ljude i ceo svet i da ga prinesemo Njemu na žrtvu, ali ipak se za njega ne vezujemo u potpunosti, i da uvek razmišljamo o tome da nemamo ovde postojana grada i da nemamo otadžbinu, već da su naši i grad i otadžbina na nebu. Popuštajući ovo iskušenje na nas, Gospod kao da želi da nas na to podseti, jer eto mi se zaboravimo. A kada se previše vežemo ovde za zemaljske stvari, Gospod dopusti neko stradanje da bi se podsetili.
Zaključio je da nam ipak sve može biti na duhovnu korist.
-Hrišćani uvek mogu da imaju duhovne koristi. Kada odlaze u Crkvu u mirna vremena, kada odlaze na bogosluženja, kada se pričešćuju Svetim tajnama Hristovim, onda blagodare Bogu zbog toga, a kada su opet lišeni, onda treba da razmišljaju zbog čega je to i da shvate šta je sada Gospod hteo da nam kaže, i da opet imaju tu duhovnu korist, zato što će se poučiti od ovih dela Božijih.
Na kraju je poželio da se pokažemo dostojnim učenicima Svetih i Prepodobnih Otaca i Matera naše Svete Crkve.
-Da bi nam danas slavljena Prepodobna Marija Egipćanka i svi drugi Sveti Oci i Prepodobne Matere, koji su pobedili i svet ali i pobedili i svog starog unutrašnjeg čoveka, pomogli da se u ove dane Velikog posta i mi pokažemo njihovim dostojnim učenicima. Da pokažemo da iako živimo u ovome svetu, iako se molimo za njega, iako ga obdelavamo kao Božiju baštu, da se za njega ipak ne vezujemo. I da znamo da je naša otadžbina na nebu i da se nadamo da i ove godine proslavimo Svetlo Vaskrsenje Hristovo. A kada dođe punoća vremena da zajedno praznujemo sa svima Svetima u Carstvu Nebeskom. Amin!
Sinoć se u svim atonskim manastirima služilo svenoćno bdenje povodom Bogorodičinog praznika Blagovesti.
Bogosluženja su posebno svečana u Vatopedu i Filoteju, koji praznuju centralne manastirske Slave.
U skladu sa vekovnom tradicijom, na praznik Blagovesti dužnost Igumana Vatopeda preuzima Iguman Hilandara.
Hilandarska crkva na groblju i paraklis u hilandarskom konaku u Kareji su takođe posvećeni Blagovestima.
izvor: tonski zapis besjede fb. stranica Hilandar.org
obrada vijesti: O. B.
