У недјељу 24. по Педесетници, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао Високопреподобни архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој гори. Архимандриту Стефану саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и јереј Бугарин Велимир и ђакон Ведран Грмуша.
Овом евхаристијском сабрању молитвено је присуствовао протојереј-ставрофор Драган Митровић.
Током Литургије сабранима се обратио Високопреподобни архимандрит Стефан који је у уводном дијелу празничне бесједе говорио о главној поруци јеванђелског зачала о исцјељењу крвоточиве жене и васкрсењу Јаирове кћери, које, како отац Стефан, наглашава свједочи о побједи Христовој над смрти:
„Данас Свето јеванђеље благовијести људима да не плачу и да се не боје и можда је то најдража и најсилнија благовијест. Често пута је кроз историју и дан-данас било плакања и страха, зато су људи кукали понекада кад неко умре, плачу и наричу, јер нису имали наде да ће тога неког икад више чути, то је било када се није знало о Васкресењу ништа. А сада када је дошао Онај који је побиједио гријех, Сатану и смрт, и који је побиједио плач и страх, онда је дошло вријеме да се људи радују и да не плачу и да се не боје никога, јер је побједник гријеха, Сатане и смрти, дао људима печат Дара Духа Светога и крстио нас у име Оца и Сина и Светога Духа. Тако запечаћени, припремљени за вјечни живот, супроставили смо се најстрашнијој сили у историји човјечанској и свијетова и намјенских прилика, а то је гријеху, Сатани и смрти. То побиједити могао је само Богочовјек Господ Исус Христос.
Господ је својим страдањем на крсту и својим васкрсењем побједник над смрћу и гријехом и Сатаном. Зато истински треба да се обрадујете, да плач претворимо у радост, а страх у храброст. Зато је данашње Јеванђеље за нас обичне људе на свијету, а и оне најмудрије, врло важно јер нема силније поруке од ове, и неће је ни бити, јер се показује онако како је давно речено, да је љубав јача од смрти. Данас у наше време када је хришћанство открило ту тајну у пуном смислу и снази, благодаћу Господа Исуса Христа, она у ствари прожима све људе овога свијета, негдје са надом, негдје са вјером, негдје са љубављу, али код нас у пуноћи вјере наде и љубави, та тајна живота вјечног се открива и показује људима да се не плаше, јер прелазак из овог у вјечни живот не може бити крај, већ само почетак“, поручио је о. Стефан.
У другом дијелу бесједе игуман Стефан је дао посебан осврт на бројна свједочанства, старозавјетна и новозавјетна, која свједоче о залогу вјечнога живота и назначења човјека за живот вјечни гдје заправо човјек није више у мраку и тами него у свјетлости, гдје обитава вјечна свјетлост Христова:
„Зато нисмо никада на сахранама другачије говорили, него ону чувену ријеч која у ствари и дан-данас траје код многих народа: ,Господе, ако је неко преминуо из овога свијета, отпутовао на бескрајни пут у Царство Твоје, онда упокој га у наручју праоца нашега Авраама, Исака и Јакова, јер су то твоји пријатељи, тамо сија свијетлост лица Твога, тамо је живот бесмртни.’ Зато је у ствари речено, устима великог пјесника цара Давида: ,Господња је земља и све што је на њој, васељена и све што је у њој.’ Тај човјек је неко ко одлази од нас и пратимо га са пуноћом и сјајом Цркве, свештеником и народом, тај човјек није више у мраку и тами, него у свијетлости гдје обитава вјечна свјетлост Христова у наручју праоца нашега“, казао је Високопреподобни архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој гори и закључио:
„Нека Бог благослови данашњи дан и вашу саборност у овоме прекрасноме Храму Христовог Васкрсења, да васкрсне Господ нашу савјест успавану, пробуди је на вјечни живот и спасење и да се ово смртно обуче у бесмртност, а ово распадљиво и нераспадљиво, да можемо са апостолом Павлом казати: Смрти гдје ти је жалац? Аде гдје ти је побједа? Христос Васкрсе и све подиже и ниједнога више у гробу нема! – све је са Христом тријумфално кренуло у вјечни живот!“
Текст, фото: Борис Мусић
