Na dan kada Pravoslavna Crkva proslavlja Svetu mučenicu Akvilinu, u Drugu nedelju po Duhovima, 26. juna 2022. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševe. Sasluživali su protojerej Nikola Perković, jerej Novak Bojanić- paroh zaječarski iz Eparhije timočke i protođakon Ivan Savić.
Nakon zaamvone molitve osveštani su slavski darovi i prelomljen slavski kolač koji je pripremila nastojateljica manastira Mileševe igumanija Akvilina povodom svog imendana.
Čestitajući igumaniji, njenom monaškom sestrinstvu i vernom narodu praznik Episkop Atanasije je u pastirskoj besedi rekao: – Obilje Božanskih darova primamo na Božanskoj Liturgiji. Među tim darovima, koje nam Bog na Liturgiji daje, jeste i direktno Pričešće Njime, Njegovim Telom i Krvlju, Životom Božijim. Među tim darovima koje dobijamo na Liturgiji jeste i dar znanja, poznanja. To je jedan od vrhunskih darova, jedan od najpotrebnijih darova koje nam Bog daje. I upravo zbog toga mi otvaramo Sveto Jevanđelje i učimo se iz Reči Božije, pričešćujemo se naukom Gospodnjom, koja je riznica mudrosti, riznica znanja.
Vladika je potom ukratko podsetio na pročitane reči iz Svetog Pisma: – Današnje pročitano Jevanđelje je posvećeno tome da nas nauči da treba da volimo Boga. Boga treba voleti, Hrista treba voleti. Ustvari, Hrista treba sretati, susresti, i onda bismo Ga voleli neodoljivo, ako bismo Ga iskreno u srcu, u umu svome, u duši svojoj sretali. Svaki susret sa Hristom je neodoljive moći, privlači. Nema onoga koji se sa Njime susreo a da se nije preobrazio, promenio svoj život. Sama Njegova pojava, Njegova ličnost, bili su takvi da su izazivali ljubav.
– Hristos ima najviše da nam ponudi, Hristos je najlepši, najveći prijatelj, i zato nas današnje Jevanđelje poziva da se iznova susrećemo sa Njime, da se podsećamo na ranije susrete. Ići za Hristom podrazumeva da ga toliko volimo da možemo sa Njime prolaziti kroz sve životne prilike. I kroz stradanja, koja se sa Njime doživljavaju kao čast. To su znali i Sveti Apostoli i zato ga nisu nikada ostavili, zato što su osećali u sebi veću blagodat, veće blaženstvo, veću punoću života, zbog blizine sa Njime.
– Među onima kojih se sećamo zbog njihove neodoljive ljubavi prema Hristu jeste i Sveta mučenica Akilina, koja je postradala za Hrista sa svega 12 godina života. Ona je kao mlada spoznala Hrista, i blagodat Božija je toliko delovala u njoj da je ona bila spremna i pretrpeti stradanja, što se i dogodilo. A Bog je dao da mnogi kroz nju upoznaju Hrista, videći tu silu susreta sa Hristom, silu te ljubavi Božanske.
– Od ljubavi naše prema Bogu zavisi koliko ćemo biti uspešni u borbi protiv greha, u borbi protiv slabosti bilo koje vrste, u borbi protiv bolesti, mržnje, zlobe, protiv smrti. Ako volimo Boga sve će nam ići na dobro. Ljubav nije samo najuzvišenija vrlina, ona je sila, ona je lek, ona je život, istakao je Episkop Atanasije.
Igumanija Akvilina priredila je i trpezu ljubavi u manastirskoj gostoprimnici, gde su svi učesnici Evharistijskog sabranja, mnogobrojni njeni dragi gosti, bili posluženi.
