„Свети праведни Стефан Бранковић бјеше потомак светог и славног кнеза Српског Лазара, великомученика Косовског.
Свети супрузи Лазар и Милица имађаху најстарију кћер своју Мару, коју удадоше за српског великаша Вука Бранковића. Вук и Мара породише три сина: Гргура, Ђурћа и Лазара. По смрти Лазаревог и Миличиног сина Стефана Високог, деспота Српског, њега на престолу Српске деспотовине наследи Марин и Вуков син Ђурађ Бранковић, као сестрић и сродник његов, јер Стефан не имађаше рођене дјеце“- овако пише Свети Ава Јустин у житију Светог деспота Стефана.
Свети Стефан бјеше васпитан у сваком добрутако да је вером, мудрошћу и храброшћу многе превазилазио, као и својом природном тјелесном љепотом“.
О светитељском и историсјком лику овог Сетитеља разговарали смо са Предрагом Вукићем, истиричарем са Цетиња.
