Празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан молитвено је прослављен у подгоричком Храму великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, и протојереја-ставрофора Милете Кљајевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци овог древног храма, предвођени сестрама Софијом и Анастасијом Павићевић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се, протојереј Јован Радовић:
,,Пророк Исаија, 750 година прије рођења Јовановог, види онога који ће доћи, да приправи пут Господњи. Тако и Пророк Малахија 400 година прије овог догађаја, говори да ће доћи Јован у сили и духу Илијином“, подсјетио је отац, додавши да се Архангел Гаврило, 6 мјесеци прије јављања Дјеви, јавља Захарији – који не верује Анђелу и од њега тражи знак.
Он је због тога онијемио и оглувио, указао је отац, и до осмог дана по Рођењу Јованову, када је на дашчици написао како ће се звати његов син, био такав.
Прота Радовић је подсјетио присутне да се све ово дешава у Иродово вријеме и да је он, чувши од мудраца да се родио цар јудејски, наредио да се побију сва дјеца у Витлејему, од двије године и ниже – да би убио и Исуса и Јована; јер је чуо за велико чудо, да стара утроба, која по природи не може да роди, побјеђује земаљске законе.
,,Захарија пострада од Иродових војника, а Јелисавета побјеже у пустињу са Јованом. Умало су је војници стигли, када се отворила стена испред њих и сакрила их. У четредесети дан по Рођењу Јованову, Јелисавета умире тако да Јован остаје сам у пустињи, али Бог и Анђели Божији су га хранили, све до његове 30 године“, нагласио је отац, објаснивши да се код Јевреја сматрало, да не може учитељ бити, прије 30 године живота.
Јован затим излази на ријеку Јордан и громогласно виче: Покајте се јер се приближило Царство небеско! Одоварајући на питање зашто то Јован виче, отац је казао да је то зато што су првосвештеници јеврејски живјели само обредним начином живота, а њихово срце је било огријеховљено да их се Дух Свети није могао дотакнути.
Отац Јован је нагласио да Свети Јован тражи и да се принесу плодови покајања, а то значи да није довољна само исповијест, већ и пост, молитва, труд, као и вријеме, како би човјек избрисао из сјећања гријеховне поступке.
“Јер што су они тежи, то је потребно више времена за покајање”, поучио је сабране прота Радовић, додавши да с обзиром да он позива на све претходно речено се назива: Пророком, Претечом и Крститељем Господњим.
Завршавајући свој обраћање у подгоричком храму, отац је заблагодарио Господу на данашњему дану и овом дивном чуду које се совршило на спасење рода људскога.
Потом су сви они који су се постом и молитвом припремили за Свету тајну причешћа, приступили Светој чаши.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
