Božić, veliki hrišćanski praznik, nije samo prilika da razmenimo lepe želje i poklone, da doživimo porodičnu toplinu i zabavu. Pre svega, to je nepresušni izvor višedimenzionalne nade za svakog čoveka, za celo čovečanstvo, za smisao naših života.
Rođenje Hristovo svečano objavljuje da „Bog tako zavole svet da je Sina svog Jednorodnog dao, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni“ (Jn 3:16). Kao takvi, nismo sami na putovanju kroz ovaj života. Svojim Ovaploćenjem, Sin i Reč Božja su preuzeli celokupnu ljudsku prirodu u njenoj duhovnoj i materijalnoj suštini i preoblikovali je. To čini srž hrišćanskog otkrivenja: „Bog se otkriva u telu“ (1. Tim. 3:16). Ova manifestacija Božje ljubavi „u telu“ čini jedinstvenost hrišćanske vere. Naglasimo „opet i opet“: Bog, Tvorac i Gospodar Vaseljene, nije bezlična energija, mudrost i moć. On je ličnosni Bog koji se otkriva ljudskom biću koje je u neprekidnoj zajednici sa Njim. To je odnos koji održava celokupno ljudsko postojanje: „Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu“ (1. Jov. 4:16). Dakle, Bog nije napustio svet koji je napadnut egocentričnošću, mržnjom, nepravdom i očajem. Praznik Rođenja Gospodnjeg nas poziva da razmislimo o tome da je nada u Njegovo prisustvo u našim životima izvor našeg spasenja.
Izvor: Albanska pravoslavna crkva
