U očekivanju sveradosnog praznika Rođenja Hristovog koji kao novo Sunce obasjava svet i naše živote, čitalačka publika imaće priliku da o ovom velikom događaju pročita poučne misli u novom broju Žičkog blagovesnika (januar-mart 2025).
Prazničnu rubriku otvara Božićna poslanica Svetog Vladike Nikolaja iz 1937. Večno aktuelan i bogonadahnut, svetitelj Hristov opisuje vreme u Evropi uoči Drugog svetskog rata: „Kao u vreme Hristova života na zemlji tako i danas mnogi su se ljudi udaljili od Oca svog nebesnog, srcem i dušom i mislima i rečima i delima. I postali su nesrećni, veoma nesrećni kao onaj bludni sin, koji se odelio od bogatog oca pa se udaljio u zemlju tuđu, gde je prinuđen bio da od svinja krade svinjsku hranu i utoljava svoju glad. Veliki je broj takvih nesrećnika po celom svetu, najveći u Evropi, odakle su i u našu zemlju zlim vetrom naneti. Oni traže pamet na onim stazama, na kojima se vide jasni tragovi ludosti. Traže snagu vezujući mnoge slabosti u jedan snop. Traže bogatstvo kradući od svoje braće. Traže mir pomoću rata. Traže sreću na svima putevima koje je Bog oglasio i označio signalima kao puteve nesreće. Mudri su da zlo čine, a dobro činiti ne umeju (Jer 4, 22).“ Poučava da je mir i radost u Sinu Božijem, preko Koga dolazimo do usinovljenja: „Držite vezu sa Ocem nebesnim, srcem i umom i svom snagom. Jer ko god drži vezu sa Ocem nebesnim, taj drži vezu i sa roditeljima i praroditeljima svojim zemaljskim.“
Protojerej Aleksandar R. Jevtić, paroh u Kraljevu, u tekstu O lepoti Hristovoj, ukazuje na svetopisamska i svetootačka mesta koja su se doticala teme lepote Hristove kao estetskog kriterijuma, povezanog sa temama dobrodetelji i večnog postojanja. Analizira savremene estetske trendove kulta večne mladosti, kao bega od pitanja smisla, smrti i života. Upućuje na hristocentričnost kojom su živeli svetitelji Božiji, kao sudeonici Hristove lepote koja se u njih uselila kao blagodatni dar psihofizičke celovitosti i svedočenja svetu mira Božijeg.
Jerej Savo Veličković, paroh u Požegi, piše o bogoslužbenim i običajnim osobenostima praznika Božića. Spajajući vekove kroz koje je došlo do današnjeg načina proslave Božića, poručuje: „A Crkva ovog dana sjaji istom onom toplotom kojom je i pećina u noći Rođenja Bogomladenca bila zagrejana. Svaka praznična proslava najpre i izvorno je liturgijska, a potom se prenosi u naše kuće i okruženje. Anđeli pevaše: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“
Prof. dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, piše tekst pod naslovom Božić – praznik praznine vremena. Primećuje da reč praznik dolazi od praznine, „koju proslavljamo u vremenu nagomilanih događaja koji se sustižu i sudaraju, ne dajući nam da dignemo pogled. I zato da bismo to mogli, dolazi praznina – praznik. Dolazak Boga je javljanje praznine – jer je sve stalo, ničega više nema što se može uporediti sa tim. Praznik dolazi iz praznine pećine jer tamo, u njenoj toploti, nema briga, hladnih informacija, nameštanja i smeštanja. To je samo jedna stvaralačka praznina koja obnavlja i stvara svet.“ Upozoravajući na savremenu tendenciju pretvaranja sveta u sliku, stvaranje zavodljivih opsena i zabludelih iluzija kod sveotuđenijeg čoveka koji prestaje da razlikuje stvarno od virtuelnog, piše: „Rođenje Bogočoveka nas podseća da iako smo pali u vreme možemo kroz prazninu, čistinu bez istorijskih zapleta, da se spasemo od bolesti zvane istorija tako što ćemo, kao drevni mudraci, pratiti nestvorenu svetlost koja dolazi izvan zemaljskih uporednika.“
U rubrici Biblijski likovi, nalazi se tekst Antijunaci biblijskih priča Irod Veliki i Juda Iskariotski, autora čačanskog veroučitelja Bojana Kneževića. U ovom broju je štampan prvi deo teksta koji govori o liku i delu cara Iroda Idumejca, kao i kontekstu u kome dolazi do njegove želje da ubije Bogomladenca Hrista.
U rubrici Duhovna sozercanja, monahinja Hristina (Stojanović), u tekstu O usamljenosti i nepronicljivosti duše, predočava nam misli velikog ruskog književnika i filosofa Ivana Iljina. Osvrtima koji se odlikuju pažljivom posvećenošću i duhovnim nadnošenjem nad unutrašnjim strujanjima dubokih egzistencijalnih dilema, ukazuje na osnovno svojstvo duše – nepronicljivost. Ona se tiče kako nas samih, tako i naših bližnjih. Tekst se završava podsetnikom: „I zato ne otežavajmo jedni drugima krstonosni hod osuđivanjima i zahtevima, već iskrenom molitvom, razumevanjem i ljubavlju oblagodaćujmo prostor u sebi i između nas.“
U rubrici Uskliknimo s ljubavlju, Aleksandra Mijailović, profesor srpskog jezika i književnosti, piše tekst U susret Savindanu. Izdvajajući pojedine epizode iz žitija Svetog Save, rasvetljava duhovno siromaštvo savremenog čoveka, koji se ne ukrašava vrlinama kojima je bio odeven sin vladara koji se privoleo skromnom monaškom življenju. Primećuje da je on strpljivo čekao da se uznemireno srce njegovog oca smiri, kako bi počeo sa duhovnom izgradnjom u narodu.
Lena Petrović, student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, se pita Šta bih poručila Svetom Savi? Ukazivanjem na veliku moralnu krizu u društvu i poremećaj sistema vrednosti, upućuje da Sveti Sava već sve vidi, a na nama je da pazimo šta radimo.
U rubrici Pravoslavlje i sport, jerej Nemanja Matejić, paroh u Viči, piše o odnosu teologije i sporta. Uvodne napomene o sportu obogaćene su starozavetnim uvidima o igrama i radosti, ali i mestima iz poslanica Svetog apostola Pavla na kojima su korišćene analogije iz sporta za rasvetljavanje motiva duhovne borbe podvižnika. Autor predlaže da bi sportisti trebalo da imaju duhovnike, kako bi njihova stremljenja bila obogaćena duhovnošću koja podrazumeva svetovrlinski i svetotajinski život u Crkvi.
U rubrici Lirski blagovesnik, čitaoci mogu pročitati pesmu posvećenu vujanskom svetitelju, iz pera jeromonaha Avakuma (Prokovića), sabrata Manastira Vujna.
Rubrika Veronauka donosi tekstove učenika Medicinske škole u Čačku – Milutina Jovanovića o Svetoj Liturgiji i Jelene Acović o praštanju i pokajanju. Podstaknuti idejama svog veroučitelja Bojana Kneževića, đaci su pred nas izneli svoja razmišljanja na ove važne teme hrišćanskog života. Tu je Kutak iz veronauke – iz dečijeg srca, koji u nekoliko poslednjih brojeva našeg časopisa, priređuje veroučitelj Aleksandra Malešević sa osnovcima iz bajinobaštanske škole Sveti Sava. Ovoga puta, čitaoci mogu pročitati zanimljive dečje misli na temu Šta je to raj?
U rubrici Prikazi knjiga predstavljeni su najnoviji naslovi izdavačke delatnosti Eparhije žičke. Protojerej dr Slobodan Jakovljević, urednik izdavaštva Eparhije žičke, predstavio nam je vredno kritičko izdanje iz riznice svetootačkog bogoslovlja – Sveti Simeon Solunski, Tumačenje o božanskom hramu, O Svetoj Liturgiji, Kraljevo: Eparhijski upravni odbor Eparhije žičke, 2024. Veroučitelj Milorad M. Vasiljević predstavio nam je knjigu docenta na PBF „Sveti Vasilije Ostroški“ Univerziteta u Istočnom Sarajevu prof. dr Vedrana Golijanina, Kad su ljudi postajali hrišćani, Kraljevo: Eparhijski upravni odbor Eparhije žičke, 2024. Čitaoci se ovde mogu upoznati sa važnim i malo poznatim opisima događaja, ličnosti, kao i motiva zbog koji su pojedinci i narodi širom sveta postajali hrišćanima od davne prošlosti do naših dana.
U Letopisu bogosluženja, vladičanski đakon Stefan Simić nam donosi hroniku bogoslužbenih delatnosti Mitropolita žičkog G. Justina. Ovim se od zaborava i za nasleđe budućim generacijama istraživača i ljubitelja istorije čuvaju važni podaci o događajima i ličnostima sveštene istorije naše Eparhije.
Zahvaljujemo se Njegovom Visokopreosveštenstvu Arhiepiskopu i Mitropolitu žičkom G. G. Justinu na blagoslovu, eparhijskom EUO na podršci, štampariji MAK-DI iz Kraljeva, svim autorima tekstova, saradnicima na medijskim prezentacijama časopisa širom Eparhije, crkvenim opštinama, sveštenstvu i čitalačkoj publici među vernim narodom, koji revnosno i nesebično nastavljaju trud koji nam je zaveštao pokretač časopisa Sveti Vladika Nikolaj Žički da ne damo da se ugasi kandilo vere u duši Srbinovoj.
Radove za nove brojeve Žičkog blagovesnika možete dostaviti redakciji na adresu z.blagovesnik@gmail.com napisane prema uputstvu.
Protojerej Aleksandar R. Jevtić,
urednik časopisa
Izvor: eparhija-zicka.rs
