Изложбом радова ученика Гимназије „Стојан Церовић“, под називом „Горски вијенац – мој умјетнички доживљај“, организованој у понедељак 16. новембра 2021. у фоајеу Никшићког позоришта, завршен је вишедневни програм „Велико и славно име Његош“, који је, поводом 170 година од упокојења Петра II Петровића Његоша, организовала ЈУ Музеји и галерије Никшић.
Изложбу је отворио др Душан Бабић, уредник Српске књижевне задруге, који је казао да између Његоша, Горског вијенца и данашње генерације постоји једна дубока сагласност, један истински живи дијалог које је, како је навео, препознао на овим ученичким радовима.
„Његош је узвишени, трагички, метафизички мислилац у једном баналном времену, у времену које није заинтересовано да разграничи добро и зло, у времену у којем се човјек заплео у своје илузије и привиде, мислећи да је у њима срећан. Овакав мислилац, гледано са стране, нема шта да каже нашем времену, а поготово овим младим људима, који се формирају као личности. Али, оно што сам ја уочио и што хоћу још једном да истакнем, а што ми даје за право да у дјеци која су ово сликала и изложила овдје, видим не само њих, него читаву генерацију која расте крај нас, да људска душа не може тако лако да се помири са баналношћу и плиткошћу.
Људска душа чезне за љепотом, за висином, за оним ведринама по којима је, како каже Његош у свом тестаменту, његова мисао смјело лећела. Ту нешто, у душама дјеце, у души човјека, уопште, увијек мора да постоји. Тиме се човјек отима од зла, од привида, од лажи. То је главни утисак и охрабрење које ћу ја понијети одавде и радо подијелити са колегама и дјецом, са којима будем о томе причао“, рекао је Бабић.
Изложбу „Горски вијенац – мој умјетнички доживљај“ чини 25 радова, насталих у техникама: цртеж оловком, калиграфија, темпера, акварел, уље на платну.
Отварање изложбе, којој је присуствовао Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић, професори и ученици никшићке Гимназије, употпунили су сами ученици, који су извели пјесму „Још не свиће рујна зора“, а читали су и одабране стихове из „Горског вијенца“.
Сенка Чоловић Шумић
