Četvrti po redu Dani Mitropolita Amfilohija počeli su svečanim otvaranjem izložbe ikonopisa u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
U okviru ovogodišnje izložbe ikonopisa, 14 autora – ikonopisaca izložilo je 36 ikona.
Izložbu ikonopisa i Dane Mitropolita Amfilohija svečano je otvorio Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije, dok je na temu ikonopisa govorio prof. dr Oliver Tomić, vizantolog i istoričar umjetnosti, a u muzičkom dijelu nastupio je dječiji hor Svetog Apostola i Jevanđelista Marka iz Podgorice.
Visokopreosvećeni Mitropolit Joanikije je u uvodnom slovu rekao da se sva hrišćanska teologija i hrišćanska antropologija zasniva na prvobitnom otkrivenju da je Bog stvorio čovjeka po svojoj slici i prilici:
,, Kada se kaže da je Bog stvorio čovjeka po svojoj slici, po svojoj ikoni – κατ εικονα, to se onda misli na ono što je Bog uložio u čovjeka prilikom njegovog stvaranja, prije svega na njegove umne sposobnosti, isto tako i na osjećanja, i na volju, na to stremljenje, Bogočežnjivost, i stremljenje za savršenstvom, za blaženstvom, za vječnošću, to je ono što je uloženo u čovjeku“.
,,Kada se govori i po podobiju – καθ ομοιωσιν, misli se uglavnom prevashodno, da je čovjek odgovoran za te darove koje je dobio, a ta odgovornost se projavljuje kroz njegov trud da te darove umnoži, da ih razvije, da ih uz Božiju pomoć oplemeni, da oni zasijaju i da se na takav način on ne samo upodobi nego i da se približi svome Tvorcu, da se s njime sjedini kao sa svojim prvolikom“, rekao je g. Mitropolit.
U nastavku Mitropolit Joanikije se osvrnuo na lik i djelo blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija koji je, kako je naglasio, cijelog svog života tragao za Božanskom ljepotom ulažući sve svoje napore i sve svoje darove koje mu je Bog dao da se dotakne Božanske ljepote, što se posebno vidjelo i po njegovoj ljubavi prema ljepoti doma Božijega i po njegovom najozbiljnijem bavljenju teologijom, kao i po njegovom asketskom životu.
,,Dovoljno je pogledati samo ovaj hram, u čijem je ukrašavanju on učestvovao i dao svoj ogromni doprinos, jer je prosto od arhitektonskih oblika ovoga hrama, do ikona i fresaka, u svemu on bio učesnik i nadahnitelj onima koji su ukrašavali ovu svetinju“. – podsjetio je Mitropolit Joanikije.
On je ukazao na činjenicu da je po svom djelovanju, po životu koji je živio Mitropolit Amfilohije bio začetnik novog vremena, nove epohe:
,,Vidimo da je on cijelo vrijeme sabirao sve one koji su se trudili da umnože Božije darove u sebi putem stvaralaštva i koji su tragali za Božanskom ljepotom. Otkriće se da je u tom pogledu Mitropolit Amfilohije prosto bio začetnik novog vremena, nove epohe, da je obilježio svojim djelom jednu cijelu epohu“.
,,Idući njegovim stopama, poštujući njegovo djelo, mi smo željeli da ovogodišnje dane Mitropolita Amfilohija započnemo baš ovom izložbom savremenog ikonopisa“. – poručio je na kraju Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije.
Prof. dr Oliver Tomić je u uvodnom dijelu svog slova naglasio da osjeća neopisivu čast i zadovoljstvo što je uzeo učešća u otvaranju dana posvećenih Mitropolitu Amfilohiju, kao i da je veoma zadovoljan izložbom ikonopisa koja je upriličena ove godine u podgoričkom Sabornom hramu:
,,Reći ću da mi je neopisiva čast i zadovoljstvo da mogu da učestvujem u otvaranju dana posvećenih Mitropolitu Amfilohiju koga nažalost nisam nikada upoznao, ali sam ga viđao uživo i sećanje na njega uvek mi izazove osmeh, a vi ćete najbolje znati zašto je to tako, i kao da je za mene i dalje tu“.
Prof. Oliver Tomić je rekao da se kod ikona ne radi samo o vještini kada je u pitanju njen proces nastanka:
,,Kod ikona se ne radi samo o veštini. Iako je rašireno mišljenje, da su u suštini sve to kopije, citati i varijacije na iste teme. Postoje kopije, u pravom smislu te reči.
Od studentskih radova, preko dela stručnih kopista konzervatora, do kopija čudotvornih ikona, one imaju svoje osobne razloge nastanka i različite metode izvođenja“.
,,Znamo zašto student kopira, da bi naučio, konzervator to radi da bi ovekovečio stanje u kome se određeno delo u datom trenutku nalazi, a čudotvorne ikone su se kopirale uz posebne rituale, i zbog toga mi danas, recimo u Rusiji, imamo jako mnogo dana posvećenih određenim ikonama, naročito Bogorodičinim koje su kopirane od čudotvornih originala iz Svete Gore i drugih krajeva zemaljskog šara. A što se tiče toga da su i sve ostale prave ikone nekome međusobno slične, pa zar je to mana? Izgleda da jeste u svetu u kome originalnost postala opsesija“. – zaključuje profesor Tomić.
Profesor Oliver Tomić je istakao da sličnost koju uočavamo na ikonama proističe iz vjerodostojnosti koja je izraz istine, a koja se projavljuje kroz identitet:
,,U današnje vreme se mnogi slikari upinju najviše da ne liče ni na jednog drugog, a završe tako što njegova dela onda ne liče ni na šta. Međusobna sličnost koju uočavamo na ikonama proističe iz verodostojnosti.
Verodostojnost je izraz istine, a istina se projavljuje kroz identitet“.
On je zaključio da je izuzetno dobro što ikone nastaju po uzorima, budući da su ti uzori osveštani – svetog života:
,,Zbog toga, kada prolazimo ovu izložbu, pogledajte to pažljivo, neko će prepoznati, ko se malo više razume u umetnost i ikonopis, ili ko je hodočastio po raznim svetinjama od Egipta do Svete Gore i Rusije, prepoznaće u određenim ikonama njen uzor.
I to je dobro, dobro je što ikone nastaju po uzorima, jer oni su osveštani“.
,,Konstantnost i relativna nepromenjivost u stilu i izrazu i ona ima svoje razloge. Na ikonama su predstavljeni muškarci i žene u telima budućeg veka, na kojima nema mesta za prikazivanja onih detalja koji svedoče o propadljivosti ovog tela, u kojem je naša duša smeštena na ovom svetu.
Svetitelji su na onom (svetu) u večnosti gde vremena više nema, gde je prostor izmenjen pod novim nebom i na novoj zemlji koje je Gospod namenio onima koji Ga ljube i koji Mu verno služe. Ikonopiscima nije lako to da izvedu, da nam to na slici dočaraju, jer vide kako kaže apostol: ,,Kao u ogledalu, u zagonetki“ a ne ,,licem u lice“ i pokušavaju da naslute pa i da naslikaju ono što ,,oko ne vide i uho ne ču i u srce čoveku ne dođe“. Zahvalni smo im danas zbog njihovog truda i lepote, koje su stvorili jer je, kako smo to čuli od Njegovog Visokopreosveštenstva. Lepota uvek izraz Božije volje u pogledu ovog sveta“, poručio je prof. dr Oliver Tomić.
Na kraju izlaganja prof. dr Oliver Tomić je posebno zablagodario Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu Joanikiju, istakavši da je Mitropolit budni čuvar ljepote ikonopisanja, kao i svim izlagačima, svim ikonopiscima koji su za ovo kratko vrijeme uspjeli da se odazovu i da donesu svoje radove.
Boris Musić
