Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 26. aprila 2022. godine, na Vaskršnji utorak, svetom arhijerejskom Liturgijom u manastiru Rajinovcu nadomak Grocke posvećenom Rođenju Presvete Bogorodice (fotogalerija).
Sasluživali su arhimandrit Serafim, jereji Aleksandar Mitrović, Dejan Todorović i Miloš Šmigić, kao i i protođakoni Dragan Radić i Radomir Vrućinić. Mnogobrojnim vernima, među kojima je bio i predsednik Gradske opštine Grocka g. Dragan Pantelić, besedio je patrijarh Porfirije:
U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Hristos Voskrese! Radujemo se u Gospodu vaskrslome, radujemo se što je Gospod, došavši među nas i budući jedan od nas u ime naše i iz ljubavi prema nama, svakog našeg neprijatelja učinio bespomoćnim, a pre svega pobedio je nečastivog, greh i smrt – trojedinog najvećeg našeg neprijatelja. Pobedio je tako što je uzeo na sebe ljudsku prirodu, pretrpeo stradanja i smrt i na kraju umrevši na krstu tu istu smrt pobedio vaskrsenjem.
Naša vera nije sistem određenih učenja i pravila. Naša vera je živi odnos sa vaskrslim Gospodom, odnos koji, po Njegovoj ljubavi i blagodati, nama daje mogućnost da mi budemo sa Njim i da budemo učesnici svega onoga što jeste Njegov život, pa tako i pobede nad smrću. Da je naša vera samo skup određenih i najsavršenijih pravila koje prihvatamo i po kojima živimo, a da nema živog odnosa sa Bogom, onda bi naša vera bila samo jedna od ideologija, makar i najsavršenija, ideologija koja ne može i koja nije sposobna da da odgovore na ono što je za nas najvažnije i na ono što je za nas najpotrebnije. Bilo koja ideologija ne može da razreši tajnu života, ne može da učini mogućim i dostupnim za nas večno naše postojanje, večnu radost, večnu ljubav, večnu zajednicu našu sa Bogom i u ljubavi Božjoj među nama. Gospod nam upravo to pruža i zato ma koliko mi ponekad možda i ne poštovali ono što jesu pravila jevanđeljska, sve ono što jesu zapovesti jevanđeljski, budući da kao kršteni članovi Crkve, Tela Hristovog, bivamo otvoreni za ljubav Božju, ono što ne možemo mi učiniti čini On za nas. I ne samo to, nego čini nas sposobnima da možemo učestvovati u Njegovoj pobedi nad smrću.
U jevanđeljima sam događaj Vaskrsenja nije opisan, ali ono što jesu rezultati i posledica tog događaja itekako je opisano. Danas smo čuli priču iz Jevanđelja po Jovanu, gde vidimo učenike Hristove koji idu putem za Emaus posle samog raspeća i već Vaskrsenja Hristovog za koje oni tek su samo čuli od drugih, tj. načuli su da je grob u koji je Hristos sahranjen prazan. I to im je veoma čudno, jer ni učenici Hristovi, ni oni koji su ga pratili i divili mu se, nisu mogli da pretpostave u kom smislu i na koji način je Gospod Isus Hristos mesija. Oni su očekivali da će doći u slavi i sili vojskovođa ovog sveta, neko ko će da izbavi iz ropstva jevrejski narod, a nisu razumevali da Sin Božji dolazi u svet da bi spasao sve ljude, ne da bi vladao ljudima spolja kao jedan od zemaljskih vladara, nego je došao da učini nemoćnim sve ono što čini ljude u ropstvu suštinski. Da nema Hrista koji je pobedio smrt ostali bismo u čeljusti smrti kroz svu večnost. Dakle, učenici su očekivali spasitelja koji jeste car, jedan od zemaljskih careva, a evo Gospod je došao i iznutra sjedinio se sa svakim od nas i iznutra nas oslobodio svakog čoveka smrti greha i đavola. Kada je Gospod raspet učenici tužni sa nostalgijom se sećaju Hristovih učenja i tuguju što je On, koji je bio po njima jedan od velikih proroka, ubijen. Gospod pristupa dvojici učenika koji idu za Emaus i tumači im pisma, tumači im mesta iz Starog Zaveta koja su upravo upućivala na ličnost Mesije, Spasitelja, onakvog kakav je bio sam Gospod. Odlazi sa njima u Emaus, Sve dok nisu stigli do lomljenja hlebova učenici nisu shvatali o kome se radi. Nisu prepoznavali Hrista. Iako su imali ljubav i prema Njemu neku vrstu poverenja, ali kada je podeljen hleb, kada je učinjena Evharistija, u tom trenutku njima su se oči otvorile i prepoznali su Hrista. Štaviše, rekli su: Zar vam srce nije treperilo zbog blizine Hristove, onda dok su bili na putu za Emaus.
Dakle, i mi hrišćani kao što Gospod nije jedan od zemaljskih vladara, nemamo svoju veru i Crkvu kao neku ideologiju. Hrista ne možemo prepoznati po tome što znamo samo citate iz Jevanđelja. Hrista ne možemo prepoznati ako prihvatimo Njegovo učenje i čak poštujumo Njegove zapovesti. Ukoliko nismo u Crkvi ne možemo prepoznati u Njemu u potpunosti silu i ljubav Njega kao Spasitelja. Tek pričešćujući se Telom i krvlju Hristovom mi ispovedamo Hrista i prepoznajemo Ga kao Spasitelja i postajemo deo Njegovog tela kao članovi Crkve koja jeste Njegovo telo, a On joj je glava. Zato ma koliko da ima bezbroj dobrih divnih ljudi koji su izvan Crkve, ponekad po svom životu bolji od nas, a ukoliko su izvan domašaja Crkve i ne učestvuju zapravo u svetoj Evharistiji, ostaju veoma udaljeni od Hrista. Hristos je blizu svima i svakom čoveku kad je iskren treperi srce od blizine i ljubavi Hristove. Međutim, mi ne učestvujući u životu Crkve, u svetoj Evharistiji, u svetoj Liturgiji, trudeći se da dotaknemo istinu, punoću, slobodu i pravdu ostajemo veoma daleko od svega toga, jer nismo neraskidivo sjedinjeni sa Hristom, a to možemo ostvariti realizovati isključivo i samo u svetoj Liturgiji, tj. u Crkvi Hristovoj. Zato mi znajući da smo slabi i nemoćni, da često ne možemo prepoznati blizinu Hristovu, kao učenici koji Ga nisu prepoznali iako je bio pored njih idući ka Emausu, često i plašeći se istinske i prave žrtve i podviga, napuštajući Hrista, udaljujući se ponekad od Njega, imamo mogućnost neprestanog vraćanja Njemu kroz samospoznaju, kroz tajnu pokajanja, kroz tajnu ispovesti. Imamo mogućnost da opet iznova budemo u svetoj Liturgiji obnovljeni i da prepoznamo Hrista kao našeg Spasitelja.
Radujući se Vaskrsenju Hristovom, braćo i sestre, ma koliko se udaljavali od Hrista svojim nemoćima i slabostima, neka nam Vaskrsli Gospod da snagu da opet i iznova svakog dana ma koliko padali vaskrsavamo u radosti i ljubavi zajednice sa Bogom, neprestano i svakog dana u Njegovom vaskrsavanju i mi vaskrsavamo.Njemu jedinom Vaskrslom Gospodu zajedno sa Njegovim Ocem i Duhom Svetim neka je slava u vekove vekova. Amin!
Izvor: SPC
Audio: Radio Slovo ljubve
