JASENOVAC
Ako ne znaš gde pomrlo sve je,
onda pitaj Jasenovac gde je.
U Gradini, i ptica se stidi
da zapeva kad Gradinu vidi.
Ovde svete zelene se trave,
Ovde svete izrasle su leske,
Ovo nisu livade zemaljske
Već su ovo livade nebeske.
Nisu ovo livade za pašu,
već za Pričest i za tugu našu.
Nema vode koja bi oprala
krv njihovu sa savskih obala.
Iznad Save i sad crne vrane
na još crnje sećaju nas dane.
Oko crkve, po krvavom žbunju,
trči golub s krilima u kljunu.
Kada poče seča vodoravna,
po Knežpolju pade noć’ca tavna.
Da se spasi od klanja međ’ ovce,
sakrilo se ćirilično slovce.
Kad su došli, ni kapljica rose
nije mogla pobeći od kose.
Sve što tada beše srpskog roda,
prekri zemlja i odnese voda.
Da su znali da su svitci Srbi,
visili bi i svitci na vrbi.
U sutone zavedene Srbe,
u Savi su večerale ribe.
Nikad neće dogoreti sveća
koja Srbe na Gradinu seća.
Da zagreju svoju hladnu dušu,
ložili su Srbe u komušu.
Proslavljali pobede i svece
ispečenim mesom srpske dece.
Od ubica crni se Dubica,
beži leptir, beži golubica.
Beži jutro u očnu zenicu,
beži brašno natrag u pšenicu.
Ne vidi se ni sa jedne slike
kako Srbi jedu svoje krike.
Pesmu trave, kad se seno plasti,
ranjen slavuj peva mrtvoj lasti.
Suvu zemlju od rake do rake,
srpskom tugom zalevaju svrake.
Krv, koja se sa hrastova cedi,
u svitanje, savski vetar ledi.
Sve iz srpskih odsečenih glava,
kolika je, Bože, nikla trava.
Mila majko, kad već otac nije,
u nju da se , majko, sin sakrije.
Sa napola rasečenim vratom,
jeca sesetra nad zaklanim bratom.
Moli Boga jagoda u polju,
“ Urazumi one koji kolju.“
Glavu koju ne poždere Sava,
jednooki maljem overava.
Krivonogi u snopove veže
Srbe koji pomoreni leže.
Zapaljeni Srbi iznad jama,
goreli su noću kao slama.
Iako je bez ijednog oka,
uzmi, Bože, Mitra za svedoka.
Kako kolju kada se napiju,
video je bolje bez očiju.
Tih godina u snu se ne snilo,
Savo, vodo, kako ti je bilo?!
Ko god hoće, kada nas je klao,
Na Gradinu njen sneg kad je pao.
Jedino se smrti ne bojimo,
pa se zato mrtvi ne brojimo.
Koji mrtve Srbe broje, greše.
Brojke nikad nikog ne uteše.
Kad nas kama rastavlja od svojih,
Poznato je, TAD NAS GOSPOD BROJI.
H. H.
