Biljanine „Sitnice od vunice“
Od kako je Ministarstvo prosvjete Crne Gore donijelo odluku da Reformom školstva ukine predmet Muzičko obrazovanje u svim srednjim stručnim školama, popadija Biljana Tapušković kao diplomirani muzički pedagog ostaje bez zaposlenja i u svoj život vraća jednu od svojih ljubavi iz djetinjstva – heklanje.
Kaže da je ovu tehniku ručnog rada zavoljela u osnovnoj školi, na časovima još jednog ukinutog predmeta u našim školama – Domaćinstvo.
Za nju to nije obična smjena bodova klot i frket, već stalna inspiracija, uz pomoć koje lakše sabira svoje misli i na molitvu.
Heklane žice protkane molitvom Gospode pomiluj, čine da „Sitnice od vunice“, kako je nazvala svoju malu radinost, postanu omiljeni bazar mladim majkama koje razumiju vrijednost ovog starinskog zanata.
Najviše voli da izrađuje stvari za bebe, poput papica, kapica i pokrivača, ali ispovjeda da joj je najteži zadatak dala njena ćerka Teodora, koja je poželjela da na matursko veče pođe u haljini isheklanoj rukama svoje majke.
„Šest meseci je trajala izrada te haljine. Ona je imala više poverenja u mene, nego ja u sebe. Rekla sam joj: Da mi ipak kupimo i neku haljinu za svaki slučaj, ako ovo ne bude dobro? Ali ona je bila izričita da želi u mojoj heklanoj haljini da ide na matursko veče.“
Budući da je horovođa Dječijeg crkvenog hora „Zlatica“, planira da ovu vještinu uskoro podijeli sa djecom iz hora.
„Ta deca u horu su mnogo zlatna. Ja ih mnogo volim. Negdje u septembru kad smo se pripremali za početak ove školske godine pomenula sam im da bi možda mogli da počnemo da učimo da heklamo, to je bilo takvo oduševljenje, ne samo kod devojčica nego i kod dečaka. Rekli su: „hoćemo, hoćemo, hoćemo!“ Nas su ove neke druge stvari oko naših pesama da kažem, ne omele ali malo usporile taj plan, ali svakako imam nameru da sa njima počnem tu neku malu radionicu heklanja“.
Isheklane predmete pakuje u kutije koje sama ukrašava, te i na taj način daje lični pečat svojim proizvodima.
„Svaka kutija je unikatna. Bukvalno nisu postojale dve iste kutije. Meni je to bilo nešto simpatično. Svi su pravili neke nalepnice i svoje brendove, a moj brend je da lepo, ručno napišem Sitnice od vunice i da to obojim malo, malo da se igram dok ne stignu unučići, a posle će oni to da mi boje“, kaže Biljana u razgovoru za Svetigoru, koji donosimo u prilogu.
