РИЈЕЧ
Ријеч је вјечна
кад се настаниш
у срцу оног
који те љуби
објављујеш љепоту раја и вјечности.
Гдје дођеш
сан од јаве вреднији је
болови од здравља утјешнији
смрт од живота богатија.
Заувјек промјено душе моје
како су тајанствени твоји одласци
-убогог на земљи остављаш ме
и повлачиш се изнад облака
иземљан питам се
са душом и смрћу борећи се
хоћеш ли ме икад више посјетити.
Какав је твој живот на небесима
каква је твоја сила у анђелима
има ли, опет, удивљења
равног слави твојој
у земљаним сасудима тијела људскога
које се душом радује
свештеном избављењу
богочовјечним дјелом твојијем.
НА ТЕБИ ЈЕ СВА ЉУБАВ ОЧЕВА
Загријавала си душу Мојсијеву
и учинила га вођом народа
Ти га прослави на Гори синајској
гдје је видио стварање дана Божијих
а кад се мољаше руку раширених
сила Распетог у њему била си
и пјесма на устима његовијем.
Поуздање Давидово
њега си од торова овчијих узела
и достојним га учинила
љепоте Царства твојега.
Нијеси без дјела била
кад смо те сретали тугом печали смртне
од Бога си долазила
Напајала нас мирисом жртве логосне
постојање вјечито синова Аврамовијех.
БЛАЖЕН КОЈИ ЈЕ ПОРАЖЕН ТВОЈИМ ВРЛИНАМА
Умиљење душе
у њеном забораву и слободи духа
крилатог доласка
чиниш велико дјело помирења
које се без Невине Крви
никад не би догодило.
Кад се дјело твоје извршује
небо и земља се спајају
и у њима је миомир
Великомученичке жртве кроз вјекове
што се једном догодило
оста у окриљу благовољења Очевог
да бисмо заувијек били причасни
мирног и жртвеног очишћења.
Ти једном изврши дјело свих молитава
народа на земљи вјерних Имену твојему
и нема теби достојног
осим твари обновљење
у Духу и кротким водама
ријеке Јордана јудејскога.
Јеромонах Јоаникије Мићовић
1994
(Приредио Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре)
