Публициста Јован Маркуш са Цетиња, некадашњи градоначелник црногорске престонице говорио је за Радио ,,Светигору“ о једној теми којом се не баве наши медији, иако се о њој зна али од појединаца који чувају памћење овог народа, међу којима веома заслужну улогу има управо г. Маркуш. Злочин братоубиста и богоубиства, како каже Митрополит Амфилохије, обиљежио је нашу историју и по свим крајевима Црне Горе оставио своје трагове.
Злочин без казне догодио се и на Цетињу почетком прошког вијека, а поново је, на неки начин, обновљен у ово наше вријеме када је преко костију тих страдалника направљена пјешачка стаза. Наиме, преко заједничке гробнице 30 младих људи пред Биљардом на Цетињу направљена је пјешачка стаза.
,,И зеленаши и бјелаши борили су се за уједињење али на различите начине. Ова подјела однијела је 400 жртава. И једни и други национално су се изјашњавали као Срби“, каже Маркуш.
Код нас је одавно на снази покушај прекрајања историје. Чујемо разне квазиисторичаре, снимљена је и серија ,,Божићи устанак“. Маркуш појашњава ко су били комити и вођа зеленаша Крсто Зрнов Поповић. Унук Крста Поповића Ратко Кривокапић из Никшића свједочи о злочину који се догодио његовој породици.
,,Одметници које данас неки називају „комитaма” убили су 1919. године Николу Којичина Кривокапића, његову супругу Кајушу- родом Суботић, сина Драга и синовца Кеја“, подсјетио је на овај догађај историчар и публициста Јован Маркуш. ,,Након злочина – наводи Маркуш – убијене чланове породице Кривокапић убацили су у кућу, коју су претходно опљачкали и понијели новац и злато које је Драго Николин зарадио у Америци, запалили кућу, као и штале са живом стоком“.
,,У нашем народу постоји страх од гробова“, каже Маркуш и позива на братско помирење и да се сјетимо имена и презимена наше браће чије кости се налазе пред Биљардом Његошевом. Надамо се да ће ово свједочење чути и потомци тих жртава који су два пута страдали, први пут када су убијени. а други пут кад су им се кости нашле испод пјешачке стазе.
Животе положили…
Имена и презимена свих сахрањених у заједничкој гробници на Ћипуру испред Биљарде над којом се до 1941. године налазио обелиск су позната и они су:
Мирко Вукотић, ученик гимназије, са Чева;
Марко Гардашевић, војник, са Чева;
Баћо Мрваљевић, војник са Велестова;
Бошко М. Грујичић, војник, са Цетиња;
Ђуро Прља, војник, са Љуботиња;
Милутин В. Пејовић, учитељ, из Ораха;
Иван Б. Пејовић, наредник, из Ораха;
Душан Ђуришић, војник, из Љешанске нахије;
Марко А. Радусиновић, војник, из Љешанске нахије;
Никола П. Радусиновић, војник, из Љешанске нахије;
Марко Вукчевић, војник, из Љешанске нахије;
Стеван Вукчевић, војник, из Љешанске нахије;
Јован . С. Вукчевић, војник, из Љешанске нахије;
Благота Ђ. Вукчевић, војник, из Љешанске нахије;
Марко Вукчевић, војник, из Љешанске нахије;
Илија Вукчевић, студент, из Љешанске нахије;
Бошко П. Кажић, официр, из Љешанске нахије,
Иван Кажић, војник, из Љешанске нахије;
Петар Кажић, војник, из Љешанске нахије;
Ђуро Радовић, ученик гимназије, из Бјелопавлића;
Радојица Дамјановић, капетан, из Бјелопавлића;
Бошко Лакић, војник, из Бјелопавлића;
Радисав Ивановић, војник, из Куча;
Саво Поповић, војник, из Куча;
Радоња Поповић, ученик гимназије, из Куча;
Радован Божовић, војник, из Пипера;
Душан Бољевић, војник, из Пипера;
Никола Кековић, војник, из Братоножића;
Михаило Спаић, ученик гимназије, из Подгорице;
Марко Краљ, војник, из Боке.
Разговор водила Слободанка Грдинић
