Свети краљ Милутин
Син краља Уроша I и краљице Јелене, брат Драгутинов. Водио је многе ратове, бранећи своју веру и народ. Ратовао је против Михаила Палеолога јер је примио унију и на то је присиљавао остале народе на Балкану, чак и монахе на Светој Гори. Ратовао је и против бугарског цара Шишмана и татарског Ногаја. У Бога се уздао и Богу се молио, и у свим ратовима био је успешан. Саградио је преко 40 цркава и манастира, међу којима и Грачаницу, Бањску, Трескавац, Светог Ђорђа у Старо Нагоричану, Пресвете Богородице у Скопљу, те ван своје земље у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, на Светој Гори… Упокојио се у Господу 1320. године. Нетљене и чудотворне мошти почивају му у Софији, у цркви Светог Краља.
Свештеномученик Зиновије и сестра му Зиновија. Свети апостоли Клеопа, Терције, Марко, Јуст и Артем. Преподобни Теоктист и Јелена. Свети Варнава Хвостански, Исповедник.
