Dr Vladan Tatalovic

Katedra: Dr Vladan Tatalović- „Pokajanje u priči o ocu i dva sina (Lk 15:11-32)“

Ime: 25. 02.2019 Katedra dr Vladan Tatalovic Pokajanje u prici o ocu i dva sina; Opis: Pokajanje u priči o ocu i dva sina (Lk 15:11-32) Tip: audio/mpeg

Predavanje „Pokajanje u priči o ocu i dva sina (Lk 15:11-32)” koje je dr Vladan Tatalović, docent na Katedri za Novi Zavet na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održao u manastiru Divostin 2. aprila 2017. godine.

Predavač je ukazao na važnost literarnog konteksta ove evanđelske priče za njen smisao i tumačenje. Priča o rasipnom ili bludnom sinu nalazi se u nizu od tri priče, iza priča o izgubljenoj ovci i izgubljenoj drahmi, a sve tri Hristos naziva jednom pričom koja je odgovor na ukor fariseja što sa carinicima i grešnicima jede i pije. U prve dve je očigledno da je akcenat na aktivnosti onoga koji nešto pronalazi i spasava. No, taj niz nam govori da je i u trećoj naglasak na spasavajućoj ljubavi očevoj. Pokajanje je dvosmerni proces kretanja od tačke kada dolazimo k sebi do tačke kada bivamo prihvaćeni. Čovek otuđen od Boga ne može u potpunosti da shvati ni dubinu ni širinu pokajanja. Onaj ko počinje sa preumljenjem mora da bude prihvaćen, zagrljen, uveden u dom za trpezu da bi mogao da u potpunosti primi promenu. Ključni momenat koji sina pokreće ka ocu je sećanje na radost u domu oca svoga. Ogromna očeva žrtva, istrčavanje u susret sinu i vraćanje u prethodno dostojanstvo znače spasavanje sina, njegovo pronalaženje. Dimenzije i sinovljevog prestupa i očeve žrtve su razumljivije iz poznavanja kulturološkog i sociološkog konteksta evanđelske priče. I jedno i drugo su bili apsolutni skandal za tradicionalno patrijarhalno jevrejsko društvo. Mlađi sin traži deo imanja koje mu pripada i prodaje ga, što je metafora za prekid odnosa, zajednice. Otac udovoljava želji sina, što u svetlu odnosa između Boga i čoveka znači poštovanje slobode čoveka. U dalekoj zemlji on se, gonjen glađu, odriče svog verskog identiteta i tradicije. Klanje teleta, žrtvene životinje metafora je za Hristovu žrtvu. Međutim, reakcija starijeg sina nam ukazuje da je on u još većoj opasnosti od one u koju je zapao mlađi, a to je da on boraveći u domu očevom i ispunjavajući sve zapovesti njegove, nema osećanje odnosa, ljubavi, pripadanja domu, što ga svodi na nivo sluge. Otac i pred njega izlazi sa istom ljubavlju, no pakao nemanja ljubavi i odbijanje primanja brata u dom, ne da mu da uđe na gozbu. To je Hristov odgovor farisejima koji ga optužuju. Obojica sinova su imali lažnu predstavu o tome šta je dom i sinovstvo. Profesor je naglasio da je to metafora i za naš odnos sa Bogom, podstiče nas na preispitivanje da li nam je sloboda dece Božije primarna u životu i da li smo sposobni da prihvatimo Božiju ljubav prema ljudima oko nas, ukazuje nam na razloge zbog kojih neko dolazi u situaciju da sebe izgubi, na opasnost svođenja vere na vršenje zapovesti. Profesor Tatalović je skrenuo pažnju na tumačenje ove priče od strane sv. Grigorija Palame, koji postupke dva sina vidi kao pokrete u jednom čoveku, a koje otac objedinjuje. Takođe, naglasio je i da ona dovodi u pitanje slobodu, shvaćenu kao slobodu od onoga što nas sputava i predavanje onome što mi smatramo za slobodu. Hristos donosi jednu novu vrstu slobode, slobodu ne izbora, nego slobodu od izbora, od teskobe izbora, slobodu predavanja nekome u odnosu ljubavi. U tu novu slobodu ulazi mlađi sin, ona ostaje i kao poziv starijem, a i svima nama.