Gost Televizije Hram, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, bio je katiheta Branislav Ilić, član uređivačkog odbora „Pravoslavnog misionara“ zadužen za odnose sa medijima.
U okviru emisije „Živonosni istočnik“, u četvrtak 17. februara 2022. leta Gospodnjeg, katiheta Branislav predstavio je sadržaj novog, januarsko-februarskog 383. broja „Pravoslavnog misionara“. Razgovor je vodila teolog Milanka Tešović, novinar Televizije Hram.
„Ako pogledamo Crkveni kalendar, mesecoslov, videćemo da u toku jedne bogoslužbene godine među spomenima svetih ugodnika Božjih, najviše savršavamo spomene na svete slavne i dobropobedne mučenike koji su pravi ukras Crkve. Ljudski život je najveći dar, a ta najveća dragocenost se upotpunjuje aktivnim liturgijskim i svekolikim hrišćanskim životom. Mi hrišćani se dva puta rađamo, jednom telesno, a drugi put se rađamo Vodom i Duhom u svetoj Tajni prosvetljenja (krštenja), tu svetu Tajnu zapečaćujemo svetom Tajnom miropomazanja, pečatom dara Duha Svetoga, a sve krunišemo svetom Liturgijom. Na taj način već naši prvi koraci u Crkvi jesu aktivni dinamizam, jer u Crkvi ne postoji stastičnost i pasivnost. U navedenim Tajnama i prvim koracima hrišćanskoga života otkriva nam se način sagledavanja hrišćanskoga života. U Tajni krštenja mi se saraspinjemo Hristu i savaskrsavamo sa Njim. Veliki Njegoš veli da je Krst nositi nama suđeno, i celokupan hrišćanski život je nošenje Krsta, hod onim putem kojim je hodio sam Spasitelj, a kojim su zatim hodili i Njegovi apostoli“, istakao je u uvodu razgovora katiheta Branislav Ilić.
Govoreći o značaju svetih slavnih i dobropobednih mučenika, gost Milanke Tešović je rekao: Reč mučenik μαρτυρ – martir, znači svedok, odnosno onaj koji je spreman da sve ono što govori, da sve ono u šta nepokolebljivo veruje, potvrđuje spremnošću da život svoj položi za Gospoda. Mučeništvo nikada nije bezumno delo, niti je bilo ko od svetih mučenika išao na stradanje na silu, već uz pravilno rasuđivanje određenog momenta. Na navedene reči, katiheta Branislav Ilić je dodao da je hrišćanski život neodvojiv od nekog vida mučeništva, jer mučeništvo nije samo sagledano kao telesno stradanje, već postoji i mučeništvo savešću i mučeništvo voljom.
„Prvi hramovi i prva bogoslužbena mesta sabranja ustrojavana su na mestu mučeničkog stradanja, odnosno na mestu gde su bili sahranjeni sveti mučenici. Taj etos i tu sveštenu i blagoslovenu praksu imamo do danas sačuvanu, jer se u jednom sveštenom platnu koje nazivamo άντιμίνσιον – Antimins, ušivaju mošti svetih mučenika. Pored toga, prilikom tronosanja ili osvećenja hrama, u rub ili u stub Časne Trpeze (Žrtvenika), polažu se čestice svetih mučenika, što je samo organski nastavak one prvobitne prakse kada su se bogoslužbena mesta ustrojavala na mestima pogreba svetih mučenika. Navedene istine svedoče kako Crkva poštuje svete mučenike, a himnografija mučeničnih praznika ukazuje da su prilikom stradanja mučenici bili zagledani u Hrista, znajući da je ovaj život samo senka i san jer je prolazan, a da njih čeka venac večnosti“, naglasio je katiheta Branislav govoreći o bogoslužbenom veličanju i proslavljanju praznika.
U zaključnom delu razgovora Milanka Tešović i katiheta Branislav Ilić govorili su o značaju Verske nastave koja svoj temelj, izvor i krunu nalazi u sveštenom bogosluženju. Na samom kraju katiheta Branislav je uputio poruku gledaocima Televizije Hram, ukazujući na značaj pripremnih nedelja Velikog posta koje za nas predstavljaju jedan vid duhovnog posta koji nas postupno uvodi u tajnu svete i Velike Četrdesetnice, tog najsveštenijeg perioda u toku jedne bogoslužbene godine.
