Intervju katihete Branislava Ilića za Radio „Glas“, Eparhije niške, emitovan 22. jula 2021. leta Gospodnjeg. Razgovor je vodila Sandra Momčilović, novinar Radija „Glas“.
Razgovaramo sa gospodinom Branislavom Ilićem, predstavnikom za medije Pravoslavnog misionara, koji u saradnji sa Radijom Glas učestvuje u zajedničkom projektu približavanja sadržaja crkvenih časopisima slepim i slabovidim osobama. Pomaže Bog, Branislave.
Bog Vam pomogao, zaista se radujem i dugujem jednu blagodarnost, kako redakciji vašeg radija, tako i Vama draga Sandra, na ovom pozivu i na ovoj prilici da sa svoje skromne strane dam skromni doprinos u pogledu ove izuzetne teme, koja za nas jeste prava blagovest, jer kada smo dobili poziv vašeg urednika da se i naš časopis uključi u ovo, slobodno možemo reći jevanđelsko delo, to je za nas bila jedna vrsna blagovest, osobito jer se radi o plodnoj saradnji koja pobuđuje, ne samo nas kao pripadnike medija, ili nas koji se bavimo misijom crkve kroz naš časopis, nego pobuđuje svakoga čoveka Hrišćanina da gledajući ovo što mi predočavamo i činimo, da i oni na taj način upućuju svoje duhovne korake i da delatno pokazuju svoju Hrišćansku ljubav. Jer ovo što Radio Glas čini u saradnji sa crkvenim glasilima, prevashodno mislim tu na časopise, bilo da je to Pravoslavlje ili Pravoslavni misionar, Svetosavsko zvonce i tako dalje, prevashodno mislim da je to delo Hrišćanske ljubavi i to one konkretne Hrišćanske ljubavi – na delu, na ličnom primeru i zaista se sa ljubavlju prisećam reči Prepodobnog Porfirija Kavsokalivita, koji kaže da su Hrišćani ljudi dela i da su Hrišćani ljudi koji su pozvani na misiju prevashodno svojim delima, a tek potom rečima, jer kada su naša dela konkretna i jasna, onda će i naše reči imati jak odjek i uvek bivati i nama samima na korist, ali i onima koji budu slušali tu našu reč.
Zaista se radujem i blagodarim vam na ovom pozivu.
*Kako je došlo do saradnje Pravoslavnog misionara i Radija Glas?
Moram da priznam i da istaknem jednu veliku istinu kada je reč o našoj saradnji, da ona datira mnogo pre od ovog projekta, jer se svaki broj Pravoslavnog misionara predstavlja na talasima, meni dragog Radija Glas Eparhije niške, zato ta naša saradnja datira već nekoliko godina i ima već svoje plodove, tako da u ovom projektu učešće Pravoslavnog misionara bilo je, rekli bismo, sasvim organski povezano za tu našu pređašnju saradnju.
Dozvolite mi jednu malu digresiju u pogledu toga, da samo napomenem nešto što mi, na žalost, izuzetno dobro znamo i osetimo svakoga dana – da živimo u vremenu velikog otuđenja u vremenu kada smo spremni olako da osuđujemo, da presuđujemo, da odbacujemo druge ljude, nekim našim ljudskim merilima. Međutim kad sve merimo Hristom i kada sve merimo evanđelskim načelima, koja vrhune upravo u Hrišćanskoj ljubavi, delatnoj ljubavi, onda nam neće biti ni dopušteno, niti ćemo imati smelosti da bilo koga odbacimo, a pogotovu ne naše bližnje, našu braću i sestre u Hristu, a da ne kažem da, ne daj Bože, odbacimo one koji su potrebiti, bilo da su to slepi i slabovidi ljudi, ili da su to ljudi koji su potrebiti na bilo koji način. Dakle pozvani smo da uvek i na svakome mestu budemo delatnici ljubavi.
Zato je ovaj poziv vašeg urednika i vaše celokupne redakcije da Pravoslavni misionar uzme učešće u ovom delu, zaista za nas bio organski, jer se Pravoslavni misionar već punih šezdeset godina trudi da pre svega u svom tematskom delu časopisa, ali i u ostalim rubrikama dopire do svakog Pravoslavnog Hrišćanina, pa čak, kako je jednom prilikom naš urednik posvedočio, da dođe do svakoga čoveka, pa čak i do onoga čoveka koji nije spoznao radost zajednice sa Gospodom našim.
I u tome se ispunjavaju reči apostola Pavla, koji kaže da je „svima bio sve, ne bi li nekoga bar pridobio za Hrista“. Tako i ovo delo jeste veliko delo ljubavi, delo koje upravo aktuelizuje, mogli bismo reći, ove reči apostola Pavla, da moramo svima biti sve, ne bi li nekoga pridobili za Hrista i da na taj način posvedočimo da su Hrišćani ljudi koji sve mere Hristolikom ljubavlju i da je nama Hrišćanima strano da bilo koga u svome ovozemaljskom životu odbacujemo, nego da svakoga čoveka grlimo onom Hristolikom ljubavlju i da po toj ljubavi živimo i delamo. Tako Bogu ugađamo i već ovde i sada predokušavamo radost Carstva Nebeskog.
*Šta nam možete reći o značaju ove zajedničke akcije, ovog projekta između crkvenih časopisa i Radija Glas?
Ovo je jedna snažna poruka koju mi, ovako zajednički, saborno šaljemo, pogotovu ljudima kojima je ovo upućeno, da im poručimo da oni nisu sami i prepušteni samima sebi, nego da je Crkva uvek uz njih, uvek i na svakome mestu. Ne samo Crkva kao zajednica, nego, eto vidite i ovaj misionarski segment Crkve, a možemo reći i informativni segment Crkve, da je uvek sa njima. Ova reč koja se njima prilagođava i postaje dostupna njima jeste samo, da tako kažemo, delatno pokazivanje onoga na šta je pozvan svaki onaj čovek koji sebe naziva Hrišćaninom, a to je da pred Gospodom nema Grka i Jelina, da nema muškog i ženskog, nego da smo svi jedno pred Gospodom. Tako da nema čak ni ovih podela na nas koji smo, uslovno rečeno, zdravi i potpuni (mislim da nema čoveka koji je celokupno zdrav i potpun, ako ništa – greh je taj koji nas čini da smo uvek i svagda, u tom duhovnom smislu bolesni; ali sa druge strane ljubav Božija je ta koja nas svagda isceljuje).
Ova saradnja ruši svaki vid podele, čini jednu veliku zajednicu, ali prevashodno, naglašavam, čini nas da budemo jedno u Hristu u toj Hristolikoj ljubavi. Da budemo pre svega molitveno jedno pred Gospodom i da se ta reč Pravoslavnog misionara u ovom smislu, proširi i na te ljude koji možda do sada nisu mogli da prate tok Pravoslavnog misionara, tog zaista dragocenog časopisa, čiji plodovi odišu na najrazličitije načine, bilo da su to mladi ljudi, bilo da su to ljudi srednjih godina, ili čak u poznijim godinama, svako od njih bi mogao da kaže svoje utiske kada je reč o Pravoslavnom misionaru, koji je časopis, to volim često da kažem, ravan jednoj livadi, koja je puna mirisnoga cveća i svako na toj livadi može da nađe cvet koji je njemu potreban i koji njemu u tom trenutku odgovara.
Zato se iskreno radujem i prenosim veliku blagodarnost našeg urednika, ali i sam bivam učesnik te velike blagdarnosti vama i vašem uredništvu, što ste nam dali priliku da budemo učesnici, a nadamo se da ćemo to poverenje koje ste nam ukazali, da opravdamo i da pokažemo da su Hrišćani ljudi koji žive ljubavlju i koji deluju ljubavlju.
*Kako bi ste vi predstavili Pravoslavni misionar slepim i slabovidim osobama?
Predstaviti Pravoslavni misionar u nekoliko reči svakako nije lako, jer je to časopis koji postoji više od šezdeset godina, časopis koji ima dugu tradiciju i časopis na čijem čelu su se uvek nalazili veliki ljudi. Samo da napomenem da je prvi urednik Pravoslavnog misionara bio znameniti Episkop braničevski Hrizostom (Vojinović), koji je i najduže bio urednik našega časopisa, koji je u velikoj meri, slobodno mogu reći, trasirao put i trasirao misionarske staze kojima bi trebalo da se kreće Pravoslavni misionar. Zatim, sadašnji Episkop novosadski i bački dr Irinej, kao jeromonah, bio je urednik Pravoslavnog misionara i ostavio je jedan neizbrisivi trag i neizbrisivi pečat u ovom zvaničnom misionarskom glasilu, ali da odmah napomenem da je Episkop Irinej i sada prisutan u Pravoslavnom misionaru, kao član Svetog arhijerejskog Sinoda, koji je zadužen za praćenje rada Pravoslavnog misionara.
Nakon njega dolazi na čelo Episkop šabačko-valjevski (tada), a danas šabački gospodin Lavrentije i njega nasleđuje 2008. godine sadašnji urednik, tada đakon, danas prezviter dr Oliver Subotić, koji svojim dolaskom unosi jednu novu svežinu. Pravoslavni misionar postaje tematski časopis, format časopisa biva promenjen, imamo stalne rubrike, dakle u velikome se menja ta koncepcija časopisa, ali časopis punih 60 godina svedoči i potvrđuje da je on namenjen svima. Iako u njegovom naslovu stoji da je to časopis zvanično misionarsko glasilo za mlade, ipak je on namenjen svima, svakome čoveku, nezavisno od uzrasta, nezavisno od duhovnoga stanja, nezavisno, pa čak eto vidimo i od položaja u kojem se nalazi, pa čak nezavisno i od zdravstvenoga stanja, da tako kažem, kada govorimo o slepim i slabovidim ljudima.
Dakle vidimo da Pravoslavni misionar i njegov sadržaj svakome nudi ono što je potrebno, pre svega nastavlja ono evanđelsko delo koje je Gospod uputio apostolima – da idu i da propovedaju celome svetu reč ljubavi Božije i tako ta apostolska zapovest, odnosno Spasiteljeva zapovest upućena apostolima, do naših dana biva prenesena i kroz besede naših episkopa, sveštenika, ali eto vidimo, već punih 60 godina na stranicama Pravoslavnog misionara.
Slušaoci vašeg radija izuzetno dobro znaju koje su to rubrike koje čine Pravoslavni misionar i ne bih se na tome zadržavao, ali dovoljno je da kažem da je Pravoslavni misionar časopis u kojem ima mesta za svakoga, koji je upućen svima i svakome čoveku i koji jeste najdivnije svedočanstvo toga da kada se u taj Bogougodni trud i u to Bogougodno delo nas koji izgrađujemo svaki novi broj Pravoslavnog misionara, kada se ulaže ne samo trud i podvig, već prevashodno kada to činimo sa ljubavlju i sa voljom i uz pomoć Božiju, onda se ta ljubav širi i na naše čitaoce, koji često šalju svoje komentare, često šalju svoje utiske o svakom novom broju, što nam jeste zaista jedan najbolji, najlepši, najdragoceniji vid saradnje i zato često volimo da kažemo da su naši najverniji saradnici, upravo naši čitaoci, koji tako divno pristupaju svakom novom broju Pravoslavnog misionara, uvek bivajući slobodni da nam pošalju mejl, da kažu svoje mišljenje i da, možda bih podelio sa vama i nešto lično u ovom trenutku, da sam nedavno, pre nekoliko meseci sreo jednu devojčicu u Novom Sadu, ona je mene prepoznala i kaže: „Oprostite, želim samo da vam kažem da ja ne mogu da zamislim svoj život bez Pravoslavnog misionara“. „Dok nisam znala da čitam, ja sam tako gledala samo fotografije, slike u časopisu i prvo što sam u životu pročitala bio je…“, rekla je čak i koji tekst u Pravoslavnom misionaru, i da je Pravoslavni misionar od tada do danas sastavni deo njenoga života. Dakle, prva spoznaja Crkve, prva spoznaja zapovesti Hristovih, prva spoznaja svega onoga što bi jedan pravoslavni Hrišćanin trebalo da zna, za tu malenu devojčicu bio je upravo Pravoslavni misionar. Mislim da je to najlepši mogući primer i najlepše moguće svedočanstvo i, slobodno mogu reći, najlepši mogući odgovor na vaše pitanje.
*Po kom kriterijumu ćete birati tekstove koje ćemo mi putem radija predstavljati slepim i slabovidim osobama?
Svakako vi znate da Pravoslavni misionar ima svoju redakciju, na čijem čelu se nalazi naš otac Oliver Subotić i nekoliko nas, koji smo članovi uređivačkog odbora. Mi ćemo uvek zajedno donositi odluku koji će to biti tekst, ali ćemo se uvek truditi da kriterijum odabira teksta bude što približniji tom sloju ljudi, da njima bude uteha i da uvek znaju da je Crkva sa njima, da je Gospod uvek taj koji ih nadahnjuje i da je Gospod taj koji uvek pregaocu daje mahove i da u životu sve biva po volji Božijoj i da Gospod nikoga ne ostavlja da propadne, nego da želi da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje Istine, kako je i sam rekao, a kako mi čitamo u Svetome Pismu.
Zato ćemo se truditi da to budu nekada i aktuelni tekstovi. Eto, u razgovoru sa vašim urednikom, on je divno doneo odluku da, na primer, iz Pravoslavlja bude tekst koji je izuzetno (na žalost)… aktuelna tema – Hrišćanski pogled na samoubistvo. Trudićemo se i mi, da uvek predočavamo tekstove koji su aktuelni, ali koji sa druge strane podstiču na usrdno Hrišćansko delanje jer je to centralni smisao postojanja Pravoslavnog misionara.
Rekao sam da je Pravoslavni misionar tematski časopis i stoga ćemo se truditi da akcenat stavimo na te tematske tekstove. Dakle, evo – prethodni broj je bio posvećen likovima žena u Svetome Pismu i mi ćemo već iz tog broja, to će biti prvi vid naše saradnje, izdvojiti jedan tekst koji ćemo vama dostaviti, a koji ćete vi na već adekvatan način prilagoditi slepim i slabovidim ljudima, ali već ovaj broj, koji je sada ovih dana u pripremi i gotovo da će kroz nekih možda desetak dana da izađe iz štampe, posvećen je Bogomoljačkom pokretu Svetog Vladike Nikolaja.
Tako da su sve to dragocene teme i mi ćemo se potruditi, opet kažem, da stavimo akcenat na taj tematski deo časopisa, jer to su tekstovi koje pišu stalni saradnici Pravoslavnog misionara, dakle stalni autori, koji su stalno prisutni, neki čak i više od jedne decenije u Pravoslavnom misionaru, ono što možemo ovako da obećamo, a to je da ćemo uvek da pristupamo ovoj saradnji trudeći se da to ne postane nekakva rutina, da mi samo vama pošaljemo tekst i da na taj način odradimo ono što se tiče nas, nego da zaista uložimo jednu delatnu ljubav, jedan napor, možemo reći, ali ne onaj napor koji čini teškoću u čoveku, nego da taj napor bude onaj divni blagosloveni napor koji će nas činiti radosnima.
*Koja je Vaša poruka za slepe i slabovide osobe?
Poruka ne bi bila upućena samo njima, možda bih iskoristio priliku da ovaj razgovor bude upućen i svim slušaocima Radija Glas, pa i Vama Sandra, pa i meni samome, da se vođeni i rukovođeni ovim divnim delom koje ste pokrenuli malo zapitamo – kako pristupamo drugim ljudima? Da li po svojim slabostima možda delimo ljude na ove ili one, ili u svakome čoveku vidimo lik Božiji. Jer, kako je govorio i otac Aleksandar Šmeman, da je naš odnos sa bližnjima, odnosno naš odnos sa svakim čovekom koga sretnemo u životu, upravo sadržan u Hrišćanskoj ljubavi, koja je, kako je on rekao, „moguća nemogućnost“.
A ta „moguća nemogućnost“ nije ništa drugo nego da se u svakome čoveku vidi Hristos, ali bez obzira ko je on.
Nije slučajno što mi jedni druge srećemo u životu. Mi kažemo da mi ne verujemo u slučajnost ili, ne daj Bože da pomenemo tu reč, da ne verujemo u sudbinu, nego mi verujemo u promisao Božiju, volju Božiju. I Bog po svojoj volji u naš život šalje ljude, po svom večnom i tajnovitom planu i on određuje ko će da uđe u naš život. Bar za jedan mali trenutak. I zato smo mi pozvani da svakoga čoveka volimo, da svakome pokazujemo tu delatnu Hrišćansku ljubav i da zaista uvek i na svakome koraku imamo na umu one reči na koje nas poziva tekst Svete Liturgije, a vi to dobro znate, da pred Ispovedanje vere na Svetoj Liturgiji čujemo one reči: „Ljubimo jedni druge, da bismo jednodušno ispovedali“.
U prvoj Crkvi, u drevnoj Crkvi, kada su se služile one drevne Liturgije… mi danas vidimo da se u tom momentu samo sveštenoslužitelji celivaju. Ali u ta prva vremena Crkve i Hrišćani su se međusobno u tom trenutku celivali. Mi danas nemamo tu praksu u Bogosluženju da se Hrišćani međusobno celivaju u tom delu Liturgije, već samo sveštenoslužitelji, ali to zapravo znači da mi u svome srcu, u svojoj duši trebamo da celivamo jedni druge i da nikoga ne odbacujemo. Da svakoga prihvatamo kao svog večnog i neprolaznog brata, bilo da je on tu pored nas, ili da je u nekoj fizičkoj daljini, ali u srcu našem u blizini.
Dakle, pozvani smo na ljubav, jer Sveta Liturgija i učešće u njoj za nas jeste merilo Hrišćanskoga života. Jer, kako nas i Sveti oci upućuju i podsećaju neprestano, da je spremnost na Hrišćansku ljubav i na praštanje i na taj podvig delatni, iznad posta i molitve. Jer tamo, u pravilu za sveštenoslužitelje, a to pravilo se odnosi i na nas, koji nismo sveštenoslužitelji, dakle, na svakoga čoveka Hrišćanina, stoji – da bi pristupio Svetoj Tajni Pričešća jedan od osnovnih i, mogli bismo reći, najveći preduslov jeste da bude u ljubavi sa svima i da svakoga čoveka voli, jer tamo se i kaže u Svetome Pismu – „Ako si pošao da prineseš dar svoj Bogu, a usput, hodajući ka hramu, setiš se da brat tvoj nešto ima protiv tebe, ili ti protiv njega, ostavi svoj dar, idi prvo izmiri se, pa tek onda prinesi dar svoj Bogu.“
I zaista, ova saradnja, jeste najvidljiviji i najlepši mogući izraz Hrišćanske ljubavi, zaista se radujem i veliku blagodarnost dugujem i Vama Sandra, na ovom pozivu, na prilici da ovih nekoliko skromnih reči podelim sa Vama, ali i u ime uređivačkog odbora upućujem veliku blagodarnost redakciji Radija Glas na ovoj izuzetnoj ideji, koja nije ništa drugo, nego ideja koja je proistekla iz evanđelskog života, iz vrlinoslova i zaista se iskreno nadam da će ona ne samo da zaživi, nego da će trajati na mnoga i blaga leta, da će nama biti na radost, ali i svima onima do kojih bude dolazila reč Pravoslavnog misionara na ovaj način, preko Radija Glas.
*Hvala Vam na ovom razgovoru.
Hvala Vama i zaista se iskreno radujem i ostajemo uvek otvorenoga srca za saradnju sa vama i za spremnost da zajedno koračamo ovim putem kojim smo krenuli, jer kada sve činimo zajedno, onda je sve mnogo lakše, lepše i Bogu ugodnije.
Svako dobro.
Razgovor vodila:
Sandra Momčilović,
novinar Radija Glas
Izvor: Radio Glas
*Transkript razgovora: Redakcija Radija Glas
