Књижевна задруга СНВ из Подгорице, чија издавачка дјелатност броји преко 250 ћириличних наслова и преко 150.000 штампаних књига на српском језику и ћириличном писму, представила се на на 63. Београдском међународном сајму књига, који је трајао од 21.-28. октобра, рекао је, гостујући на Радију ,,Светигора“, предсједник Удружрења књижевника Црне Горе г. Новица Ђурић.
„Све је у књигама. Цио свијет почива на књигама и ономе што је у њима. Ми увијек треба да нудимо књигу. Наша дјеца треба да заспу са добром књигом…са добром причом“-каже Ђурић.
Говорећи о утисцима које носи са овогодишњег сајма Ђурић каже да кад дођете на Београдски сајам књига ви мислите да цијела Србија чита, и то је велика радост.
„Туга ме ухвати кад се сјетим сајма књига у Подгорици. Толико мало људи ту дође. Прво што гледају је то ко је издавач. Да, не дај Боже, не сврате на штанд неког српског издавача. Наши грађани треба да разумију да је битно која је књига а не ко је њен издавач. О статусу књиге и шта она представља у овој Црној Гори најбоље говори да је смјештена у гаражи City центра. Књиге су заиста гаражиране. Много је важан начин и услови на који се књига нуди читаоцу, као и то ко је нуди. Сајам у Подгорици могао би да носи име ,,Сајам књижара“. Али сајам књига? У овом случају се подразумијева да ту буду изложене најбоље књиге, односно најновија издања, (наравно и остала) између два сајма, која треба да предводе друге књиге на новом сајму“-објашњава Ђурић.
Предсједник Удружења књижевика подсјећа да су нас одржали они који су остали уз своју Цркву, опстали уз своје рукописе, уз своје књиге.
„Та духовност која је прожета кроз наше књиге, одржаће те књиге и оне ће трајати. Све остало је дневна политика, пролазно као и ови најновији романи за које кажу да су урбани а који су, у неку руку, уличарски, политички… који су нека врста рекла-казала. То је ниво који се овдје гаји, плаћа и награђује. Ауторима таквих књига, који излажу на разним сајмовима, чак и до Франкфуттског, дају огроман новац, да се појаве као нова књижевна гарда, гдје добијају награде које одавде ми плаћамо. Код нас је све окренуто наопако, зато морамо да се препородимо духовно и да на тој вертикали градимо све што градимо“- каже Ђурић.
Новица Ђурић каже да је Сајам књига у Београду највећа збирка свих могућих изговорених слова, реченица, записа, пјесама, романа, критике, есејистике и тако даље…
„То је највећи храм књиге. И када се Сајам књига исели, у халама у којима је одржаван, дуго након њега осјећа се књига, осјећа се како миришу слова“- каже Ђурић.
Осврћући се на Специјалну награду Сајма, која је додијељена за ,,Монографију манастира Стањевићи“, Ђурић каже да је ово дјело, по његовом мишљењу, требало да добије награду овогодишњег Сајма.
„Осам вијекова смјештено међу корицама једне књиге. Ово дјело награђено је самим својим изласком. Њега је Господ наградио. То је огроман пројекат, који као да је радила читава Академија. По мени је то издавачки подухват деценије а не године, а ми читаоци смо њена највећа награда“- рекао је Новица Ђурић
На овогодишњем Сајму појавила су се и ,,Изабрана дјела Новице Ђурића“, чији је издавач „Унирекс“. Ђурић каже да се сада очекују промоције овог издања, које ће бити одржане у оквиру Удружења књижевника Црне Горе.
„У издању „Светигоре“ треба да се појави моја нова књига прозе ,,Душа пред манастиром“ за коју предговор пише Митрополит Амфилохије“-каже Ђурић.
Говорећи о раду Српске књижевне задруге, чији је повремено уредник, Ђурић каже да је то један од највећих издавача, са највећом продукцијом у протеклих десет година.
„То је издавач који је у прпотеклих десет година добио награде за издавачке подухвате на сајмовима у Београду, Новом Саду, Подгорици. Књиге аутора, које је ова Издавачка кућа награђене су свим највећим књижевним признањима. Срспка књижевна задруга успјела је да побиједи медијску, културну и сваку другу блокаду која је дужи низ деценија на дјелу у Црној Гори, гдје власт разним махинацијама покушава да заустави право на потврду српског културног идентитета. Захваљујући овом издавачу српски писци су успјели да објаве оно што пишу, и тако изађу изван граница Црне Горе што је немјерљиво“-подсјећа Ђурић.
Он додаје да је примијетио да су штандови црквених издавача били посебно посјећени, чекао се ред, што показује да су наши људи уз књиженост.
„Сајам књига је брана од жуте штампе и ријалитија, тог јавног тв гадлука, од кога смо дужни да заштитимо своју дјецу и себе. Много је важно да у наше домове уносимо књигу и да је предлажемо нашој дјеци“-каже Ђурић кога је, приликом посјете Бооградском сајму, одушевила посјета колона ђака, који су са својим професорима посјећивали овај празник културе у Беогаду, што је нада у бољу будућност српског народа.
