Косметска кандила

Косметска кандила LX

Име: 17. 10. 2020-KOSMETSKA KANDILA FESTIVAL MEDIMUS U PRIZRENU; Опис: Завршен Медимус, фестивал ране музике у Призрену Тип: audio/mpeg

Призренски Медимус спојио вијекове и умјетност

Завршен Медимус, фестивал ране музике у Призрену

Са музичког фестивал Медимус (Фото Медимус Ел Гвојос)

Medimus„Медимус“, пети међународни фестивал средњовјековне музике, одржан је 3. и  4. октобра  у Светим архангелима, јер је пандемија вируса корона изместила овогодишње наступе из атријума Цркве Светог Спаса која се налази испод саме призренске тврђаве. Из тог јединственог простора, поред цркве коју је подигао властелин цара Душана Младен Владојевић, извођачи средњовековне музике, публика и организатори преселили су се у Свете Архангеле задужбину и мјесто где је сахрањен управо цар Душан, пише за ,,Политику“ књижевник и новинар мр Живојин Ракочевић директор Дома културе Грачаница.

Професор и новинар из Ораховца сестра Оливера Радић, којој и дугујемо велику захвалност на овој емисији и снимцима са овог величанственог догађаја које нам шаље из древне српске престонице, каже да су Фестивал организовали Друштво пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена, Фондација Светих Архангела и Дом културе Грачаница.

Публика је и у директним преносима путем интернета имала прилику да ужива у наступима браће Теофиловић, драмске умјетнице Марије Бергам, Интернационалног ансамбла „Медимус“ и Хора и оркестра Призренске богословије. Као и сваке године, фестивал је пратила и ликовна колонија “Јесен у Призрену” која у манастиру Светих Архангела сабира десет академских сликара из земље и региона,

Директор Фестивала Бојан Бабић председник Друштва пријатеља манастира светих Архангела код Призрена казао је у разговору са Оливером Радић да се догодио тренутак за који се припремају годину дана.

,,Десио се у временима када је већина наступа и фестивала одложена, а често изгледа као да је живот одложен. Два дана Медимуса протекла су без икаквих проблема“- каже Бојан Бабић.

,,Премјестили смо се овдје и ту је међународни ансамбл Медимус извео музику 13. и 14. века, она је савременик камења и здања у ком смо провели фестивалске дане”, рекао је умјетнички директор фестивала професор Дарко Карајић. Он је нагласио значај манифестације која је једина и јединствена по месту одржавања.

У порти манастира Светих архангела, подигнутог 1352. године, првог дана фестивала наступили су браћа Теофиловић. Публика под ведрим небом у Светим Архангелима је громким аплаузом поздравила браћу Радишу и Ратка Теофиловића који су отворили Медимус и отпјевали десетак пјесама са Косова и Метохије.

По завршетку концерта, којем су поред игумана манастира Светих Архангела архимандрита Михаила и проректора Призренске Богословије јеромонаха Исидора, свештеника призренских и професора Богословије, присуствовали и расељени Призренци, као и помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Јововић, браћа Теофиловић су потписивали ЦД-еове, а прилог од продатих ЦД-а ће остати као прилог манастиру.

„Сигурно је то духовна централа нашег народа, наше историје и одређени тренутак Ратка и мене да се појавимо овде, можемо рећи да је судбоносан. Мислим да ћемо после овога још више и чешће долазити на ове просторе и ширити ову причу, не само нашим људима, изјавио је Радиша Теофиловић.

Др Александра Новаков, историчар, стручни сарадник Лексикографског одељења Матице српске, секретар Косовско-метохијског одбора Матице српске, и једна од организатора „Медимуса“ је  истакла да је за посетиоце штампана брошура како би се присетили досадашњих учесника на овом фестивалу у Призрену.

Она је између осталог казала да Србима који живе у Призрену, Богословији, ученицима Богословије, нашем свештвенству и монаштву значи пуно, пре свега окупља се њихов народ у једном лепом амбијенту са лепом намером, да музиком своје сународнике одведе на далеко путовање у прошлост где се чује музика која се некад чула на двору цара Душана, а баш у граду који је Душан одабрао за своју престоницу.

,,Ово је спој историје и традиције, наравно у савременим условима и у новим и савременим извођењима тих старих композиција“- каже др Александра Новаков.

Оливера Радић разговарала је и са др Катарином Божић диригентом у уметничком ансамблу Станисал Бинички и у црквеном хору при цркви Светог Василија Острошког и изванредним вокалним солистом ансамбала “Ренесанс” и “Медимус.

„Заиста ми је велика част и посебно задовољство што ме је професор Дарко Карајић позвао да будем део ансамбла „Медимус“. Ансамбл Медимус сваке године има различите чланове који наступају. Замишљено је да је то буде један међународни Ансамбл, тако да нам долазе колеге музичари из региона и света. Ове године имамо радост да Мејла Томе наступа са нама у питању је међународна средњовековна музика. Изводимо музику тог периода на старим инструментима тако да оживљавамо дух тог времена. Ових дана колико смо у Светим Архангелима имали смо прилике да чујемо и браћу Теофиловић и да се мало више посветимо нашој народној музици пре свега предивним песммама са Косова и Метохије које  заита не смемо заборавити и морамо се трудити да она буде што више присутна и у Србије и шире

Сви учесници и гости Фестивала сабрали су се у недјељу 4. октобра на Светој литургији у манастиру Светих архангела гдје је игуман ове Свете обитељи отац Михаило поздравио учеснике Медимуса и госте, а било их је са разних страна, од расељених Призренаца до младог брачног пара из Црне Горе који се вјенчао у Богородици Љевишкој у суботу, поклоника из Велике Плане, Крагујевца, Београда и других места.

Medimus Radio Kontakt PlusДруго вече програма најавила је наша позната глумица Марија Бергам

Ту је била и Бразилка Мејла Томе која је удата у Новом  Саду а која је дошла у Призрен у оквиру ансамбла Медимус. Она свира блок флауту и воли Србију и покушала је на енгелском да објасни Оливери како је на њу дјеловао Призрен, манастир Светих Архангела и овај фестивал.

Посебан је сусрет са прогнаним градом оних који су расељени и којима је овај фестивал и место сусрета са својим прошлим животом. Дочекују их они који су остали и који никада нису остављали овај простор.

„Ја сам овде већ двадесет година интензивно присутан. Лепо је ово видети, оволики свет, људе и овакву манифестацију. Ово што смо могли да чујемо од браће Теофиловић, величанствено је, остао сам без даха”, казао је Вања Пужић са Штрпца. Он је човек дубоког искуства, зна сваки камен у Душановим Архангелима, познаје њихов унутрашњи живот. На месту где је, ове године, два дана била бина за ансамбле Пужић је после Погрома 17. марта 2004. монтирао шатор да се калуђери врате и живе, да се под шатором којим су покривени остаци Цркве Светог Николе служи литургија. У манастиру није остао ни камен на камену, а данас је саграђен велики конак за смештај гостију, Епархија рашко-призренска је почела обнову Цркве Светог Николе и чекају се дозволе од косовских власти које су зауставиле градњу.

Важан сегмент призренске српске заједнице је обновљена Богословија „Свети Кирило и Методије”. Њене ученике често зову „деца која певају”, имају и самосталне концерте, а недавно су у Новом Саду у Српском народном позоришту представили музички диск „Песме из старе Србије”. Хор и оркестар наступили су на Медимусу са духовним и световним композицијама. Они су овде, код игумана Михаила у кањону Бистрице, као код куће – често на ливади у комплексу манастира заиграју фудбал. Одлука селектора да наступе са ансамблом Медимус и познатим извођачима додала је недостајући сегмент локалног, призренског музичког стварања и наслеђа. Живот је спојио историју, град Призрен, светиње и савремену извођачку креативност.

Посетиоци фестивала могли су да погледају изложбу слика насталих на Ликовној колонији „Јесен у Призрену”, која у овом комплексу сваке године, у организацији Дома културе „Грачаница”, окупља десет академских сликара из земље и региона.

О изложби Јесен у Призрену, Олвера Радић је  разговарала са умјетником графичарем Николом Илићем из Дома културе Грачаница.

Фестивал су организовали Друштво пријатеља манастира Светих архангела, Дом културе „Грачаница”, Фондација Свети архангели, Призренци и многи који су посвећени Призрену, а покровитељ је Министарство културе и информисања Републике Србије.