Косметска кандила

Косметска кандила CLXXVII

Име: 13.04.2024-KOSMETSKA KANDILA-KOSARSKA LITIJA I SARANjE JAJA U ORAHOVCU; Опис: Литија у славу јунака са Кошара и Паштрика Тип: audio/mpeg

У овом издању емисије посвећене светој српској земљи Косову и Метохији и о актуекним дешавањима у њој доносимо тонски запис са литије у славу јунака са Кошара и Паштрика која је у петак 12. априла прошла улицама Никшића а са Оливером Радић разговарали смо о шарању јаја воском-традицији дугој вијековима која се наставља у ораховачком крају

 

Литија у славу јунака са Кошара и Паштрика

Spomen Setnja U Cast Junaka Sa KosaraУ Никшићу је, у петак 12. априла 2024. године, одржана Кошарска литија, коју, четврту годину заредом, организује Удружење „Косовски божури од Никшића града“. На овај начин исказује се почаст и чува сјећање на учеснике битака, које су се 1999. године водиле на Кошарама и Паштрику.

Литија је, у послеподневним часовима, кренула са Трга „Шака Петровића“, испод Саборне цркве Светог Василија Острошког, пролазећи кроз град, до Трга Слободе, а учествовао је велики број грђана Никшића и гостију.

Скуп је благословио протојереј-ставрофор Драган Крушић, поздрављајући „духовну дјецу Светог Саве, Светог цара Лазара, Светог Василија Острошког, и свих косовско-метохијских мученика и новомученика и светих из рода српског“.

Протојереј Миајло Бацковић, иначе члан Удружења ветерана 63. Падобранске бригаде, навео је да охрабрује и радује да у овој спомен-литији, са поштоваоцима жртве јунака са Кошара и Паштрика, учествују и представници власти, свештеници, интелектуалци.

Протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски подсјетио је на ријечи косовско-метохијског погорелца пјесника Момира Војводића: Шест стотина Видовдана, Боже, Косово се умирит` не може, све су битке завршене давно само битка за Косово равно шест вјекова непрекидно траје и трајаће докле гавран граје.

Сјећања на период храбрости и пожртвованост, вјештине, знања и спретности оживио је командант команде Кошара, пуковник Вељко Љубинко Ђурковић, поријеклом из Сомине у Бањанима.

У име Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, говорио је Радан Николић, предсједник, Илија Миљанић, предсједник Удружења „Косовски божури од Никшића града“.

Вече под називом „Кошаре од 1999. године до вјечности“ употпунили су: пјесник Рајко Палибрк из Пљеваља, чије Удружења носи име кошарског јунака Предрага Пеђе Леовца, Радован Сукновић, уз звуке гусала и фруле, а програм је водила пјесникиња Милица Бакрач.

У молитвеном сабрању учествовали су и гости из Општине Обилић на Косову и Метохији. У организацији НВО „Божур“ из Берана и Хуманитарне организације „Српска солидарност“, а уз помоћ Општине Никшић и Туристичке организације Никшић, 50-ак малишана ће боравити у Никшићу.

Шетња у славу јунака са Кошара и ПаштрикаШетња у славу јунака са Кошара и ПаштрикаШетња у славу јунака са Кошара и ПаштрикаШетња у славу јунака са Кошара и ПаштрикаШетња у славу јунака са Кошара и ПаштрикаШетња у славу јунака са Кошара и ПаштрикаШетња у славу јунака са Кошара и Паштрика

 

Од четврте седмице Великог, Васкршњег поста, почињу припреме за највећи хришћански празник Васкрс. Сриједа у овој седмици у нашем народу се назива и “средопосна сриједа“, јер означава средину овога поста.

васкрснје јајеУ рану зору, овога дана, традиционално почиње шарање јаја која ће бити офарбана у данима пред Васкрс. Прво јаје које се нашара је јаје које ће читаве наредне године стајати у кућном иконостасу, па га народ назива “чуваркућа“, а у ораховачком крају “страшник“ јер се употребљава као заштита од страха.

На њему је обавезно нацртан крст, или више мањих крстића, јер у крсту као симболу васкрсења се огледа и заштита читаве породице у којој се “страшник“ чува. То јаје се на Велики четвртак прво офарба и њиме се деца помажу по лицу унакрст да би била здрава.

Офарбани страшник се износи из куће у поље када је велика грмљавина, јер се верује да ће винограде и остале усеве заштитити од града и других временских непогода.

О свему овоме разговарали смо са Оливером Радић новинаром и професором из Ораховца.