Osamdeset godina od stradanja sveštenika Luke i Uroša Popovića i crkvenjaka Jablana Rakovića
Sveštenik Vlajko Gođevac: „Želimo da se obnaroduje mučeničko stradanje sveštenoslužitelja Luke i Uroša Popovića i mladića Jablana Rakovića od čijeg stradanja se navršilo osamdeset godina“
Na dan kada proslavljamo Svetog Teodora Stratilata i Sv. Savu Drugog, 21. februara, u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Tutinu, služena je Sveta arhijerejska Liturgija, a potom i parastos sveštenicima Urošu i Luki Popoviću i sedamnaestogodišnjem mladiću Jablanu Rakoviću.
Povodom obeležavanja osamdesete godišnjice stradanja sveštenoslužitelja Luke i Uroša Popovića i mladića Jablana Rakovića, Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je Episkop raško-prizrenski g. Teodosije, uz sasluživanje sveštenstva novopazarskog, mitrovičkog, prištevskog i prizrenskog namesništva i uz prisustvo velikog broja vjernika.
Nakon pročitanog jevanđelja, Episkop Teodosije se obratio vernom narodu, besedeći o ovim divnim ugodnicima Božijim, sa molitvom Gospodu da i malobrojni Srbi na ovim prostorima sačuvaju veru, svoje ime i postojanje, rukovodeći se žrtvenom ljubavlju sveštenomučenika Uroša, Luke i Jablana.
O tome kako je obilježena osamdeseta godišnjica kao i o samom stradanju ove trojice mučenika razgovarali smo sa parohom dobrinjskim u Tutinu jerejem Vlajkom Gođevcem.
Otac Vlajko poručuje da im je želja da se obnaroduje mučeničko stradanje sveštenoslužitelja Luke i Uroša Popovića i mladića Jablana Rakovića, i da će, ako Bog da, ova godišnjica i liturgijsko sabranje biti uvod u njihovo uvođenje u Diptih Svetih.
Otac Uroš Popović paroh dobrinjski u Tutinu rođen je 1897. godine u Azanima (Berane) u svešteničkoj porodici koja je dala preko četrdeset sveštenika Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu ,oženio se Olgom. Gospod im je podari petoro dece: Dušana, Milorada, Jelicu, Milicu i Leposavu.
Otac Luka Popović paroh suvodolski rođen je 1890. godine u Suvom Dolu (Pešter) od oca sveštenika Milutina i majke Marije. Njegovi koreni su od Azanske svešteniške porodice Popovića odakle je i o.Uroš. Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, a za svešteniški čin pripremao se još i u Pećkoj Patrijaršiji. Kao regrut učestvovao je u prvom svetskom ratu,bio je ranjen u prvim ratnim okršajima da bi potom otišao na lečenje u Francusku. Oženio se Maricom rođ.Čukanović, imali su šestoro dece: Žarka, Dobrilu, Olgu, Gradimira, Goricu i Vladetu. Postavljen je za paroha suvodolskog 1926 godine.
U toku jeseni 1942. godine muslimanski fanatici pod komandom Salka Ganevića spremali su likvidaciju oca Luke i njegove porodice. Likvidaciju su pokušali da izvrše na Sv. Luku 1942 godine.“Opkolili su kuću sveštenika i uz pretnju spolja bacili su bombu u spavaću sobu gde je spavala porodica, teško je ranjena u glavu i ruke popadija Marica.Čim je jutro svanulo otac Luka je sa porodicom napustio svoj mnogovoljeni Suvi Do i svoju parohiju. Gostoprimstvo je našao kod oca Uroša paroha dobrinjskog u Tutinu.
Kada je o. Luka izbegao u nešto bezbedniji Tutin koji je u to vreme bio pod albanskom civilnom vlašću, i italijanskom vojnom, u njegovu kuću se uselila komanda Salka Ganevića,koja nije odustajala od likvidacije sveštenika. Teško ranjenu popadiju Maricu i jako obnevidelog oca Uroša lečio je Italijanski vojni lekar dr. Rivera. On je planirao sa Italijanskom komandom i porodicama sveštenika da ih sve vojnim sanitetom prebaci do Raške.
Na iznenađenje Italijanske vojske i meštana osvanula je krvava nedelja u Tutinu 21 feruara 1943 god. U Crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla između 8-9 časova hicima bandita Salka Ganevića u toku Svete Liturgije ubijeni su sveštenici Uroš i Luka,a sa njima i sedamnaestogdišnji crkvenjak Jablan. Pored mnogih udaraca kundacima podnosili su i bol živog ugljevlja koje je vađeno iz kadionice i stavljano im u usta. Kada je narod čuo pucnjavu pozvao je Italijanske vojnike koji su došli u Crkvu sa narodom i zatekli beživotna i unakažena tela sveštenika u odeždama i crkvenjaka, a ubice su posle ovog gnusnog zločina pobegle.
Mučenici su sahranjeni ispred oltara Tutinske Crkve iz 14 veka. Dok je trajao obred opela sa brda nad klisurom Vidrenjaka čuli su se slavljenički plotuni ubica i njihovih pristalica. Posle stradanja sveštenika i crkvenjaka usledilo je i veliko stradanje srpskog naroda štavičkog sreza, sav narod je proteran sa ognjišta, a više stotina Srba je ubijeno.
