Kosmetska kandila

Kosmetska kandila LXII

Ime: 07. 11. 2020 br 62 KOSMETSKA KANDILA Kosovo se oprostilo od Mitropolita; Opis: Kosovo i Metohija: Zvona javila Mitropolitovo upokojenje Tip: audio/mpeg

Kosovo i Metohija: Zvona javila Mitropolitovo upokojenje

Zvona na mnogim crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji su se oglasila u znak žalosti povodom upokojenja Mitropolita Crnogorsko primorskog g. Amfolohija, a služeni su i pomeni za pokoj njegove duše u svim hramovima gde je to bilo moguće.

KiM Mitropolit+Pomenom su se od Mitropolita oprostili profesori i učenici Prizrenske bogoslovije.

Pomen je služen i u kapeli bogoslovije Sv. Kirilo i Metodije u Prizrenu, gde se kratkom prigodnom besedom od Mitropolita oprostio prorektor Bogoslovije otac Isidor:

-Deco i profesori, saznali smo da se upokojio Mitropolit Amfolohije, jedan od velikih otaca koga smo od milosti zvali đed, čovek koga smo udostojeni zaista u ovom svom veku da poznajemo, da se sa njim molimo, da se iz njegove ruke pričešćujemo. Dostojni naslednik apostola i otaca crkve, onaj koji je blagodaću i dejstvom Svetoga Duha u crkvi Božjoj proizveo i rodio one koje mi danas nazivamo ocima, otišao je u naručje Gospodu ka kome je celog života hitao, otišao je tamo da se sa Sv. Vasilijem Ostroškim, Petrom Cetinjskim i Petrom drugim Njegošem pred Gospodom za nas moli. Mi kao ljudi koji verujemo u vaskrsenje znamo da je živ Bog naš, živa će biti duša naša i da zaista imamo pred Gospodom Živoga molitvenika Mitropolita Amfilohija.

Tuga u Velikoj Hoči

U Velikoj Hoči su se zvona u znak žalosti za velikim prijateljem ovoga sela Mitropolitom Amfilohijem, oglasila istovremeno sa zvonara tri crkve u selu: Sv. Jovana, Sv. Nikole i Sv. Stefana.

A u crkvi Svetog apostola i jevanđeliste Luke, paroh velikohočanski otac Milenko Dragićević je rekao okupljenima da je u prazničnom danu, kada se slave Sveti Luka i Sveti Petar Cetinjski punom radosti i tužan jer je do njih stigla vest o Mitropolitovom upokojenju:

-Danas je lep dan, Božji dan koji nam je Bog dao, da ga proslavljamo i sve da činimo u slavu Božju. Teško je reći danas, ali moram reći da je tužno ovde kad smo čuli vest da se upokojio Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije koji nas je ovde kad je nama bilo najteže posećivao i davao nam reči utehe. Neka Sveti Luka primi njegovu dušu gde pravednici počivaju.

Pomen služen i u Orahovcu

I u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu meštani su se okupili na liturgiji i pomenu koji je za pokoj duše Mitropolita Amfilohija služio paroh orahovački otac Velja Stojković. Obraćajući se okupljenima po završetku pomena, otac Velja je rekao:

-Pomolismo se za pokoj duše blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija sećajući se kako je on kada je najteže bilo na prostorima Kosova i Metohije od 1998. i 1999. godine bio sa nama. I kako je nalazio vremena i hrabrosti da tela ili posmrtne ostatke naših Srba koji su stradali, ginuli od neprijateljskih ruku po poljima, po jarugama, po potocima i svuda gde god bi ih našao sakupljao, obavljao opela i sahranjivao.

On je veličina i kao čovek i kao duhovnik, ali i ništa manje kao veliki borac u onom trenutku kada je najteže bilo. Jer kako se kaže,, U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“ Njegovo junaštvo jeste da je on Boga nosio u svakom trnutku, da se nije bojao za svoj život, iako je bilo i po njegov život rizično, ali Gospod uvek ustroji kada su najbolje želje i najiskrenije onda se ima snage, ima se volje, ima se i energije da se podnese i izdrži sav teret koji je pred nama. Neka je pokoj njegovoj duši i večan mu spomen!

Ruka pomoći i utehe Srbima u Orahovcu i Velikoj Hoči

Sa velikom tugom smo primili vest da se upokojio Mitropolit Amfilohije. Uporedo sa tom vešću kod Srba Velike Hoče i Orahovca oživele su uspomene na Mitropolitove posete u vreme kada je Metohija gorela, kada su Srbi na svakom koraku ubijani, kidnapovani, kada je narod kao obezglavljen proterivan iz svojih kuća i gledao u Nebo tražeći spas.

Zavrnutih rukava i zagrnute mantije, Mitropolit je hodao po krvlju natopljenoj Metohiji i pokušavao da pomogne koliko je i kako mogao. Molio se, krštavao i sahranjivao, donosio hleba i mleka za uplašenu decu, spuštao ruke na njihove glavice, i iz oka puštao suzu za poginulim, iskasapljenim starcima, staricama, mladićima i decom…

Njegova ruka na glavi uplašene majke Vidosave Matić u Orahovcu decembra 1999.godine kada su joj odveli dva sina u neki zatvor KFORa, ostaće mi zauvek u sećanju kao ruka utehe spuštena na glave svih nas prestrašenih Srba u Orahovcu i Velikoj Hoči.

Pamtićemo ga i kao kuma Kosovskih božura, ansambla dece sa Kosova i Metohije, koje je prvo on primio u nezavršenu kriptu hrama u Podgorici, istog onog hrama gde je sebi namenio mesto večitog počivališta. Nijedna slava il godišnjica u Crnoj Gori za Mitropolita nije bila zamisliva bez dece sa Kosova i Metohije, bez pesme sa Kosova. A isto tako, ni veliki praznici i jubileji na Kosovu i Metohiji, nisu bili zamislivi bez Mitropolitovog prisustva. Od Pećke Patrijaršije, Dečana, Zočišta, Prizrena, Velike Hoče, Orahovca, Gračanice… uvek je hodao uspravno gledajući u Nebo jer je znao da dok je tog pogleda i molitve ima nade za Srbe i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.

I poslednje sećanje ćemo nositi na Mitropolita kao čelovođu litija za odbranu svetinja u Crnoj Gori, koje smo mi Srbi sa Kosova i Metohiji doživeli kao litije i za odbranu svetinja na Kosovu i Metohiji, za odbranu svetinja svuda.

Iako smo tužni zbog njegovog upokojenja, srećni smo što dobijamo novog molitvenika pred Gospodom koji će sada sa Neba spuštati ruku na naše glave kada nam pomoć bude potrebna.

Olivera Radić, profesor iz Orahovca