Mitropolit Joanikije: Tzv. francusko-njemački sporazum kao okvir za dalje pregovore o statusu KiM neprihvatljiv je pošto se u njemu Kosovo tretira kao nezavisna država
Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije rekao je danas da je predlog tzv. francusko-njemačkog sporazuma neprihvatljiv, ako je definisan kao okvir za dalje pregovore o statusu Kosova i Metohije, a u njemu se Kosovo tretira kao nezavisna država.
„Taj sporazum od strane Srbije nije potpisan. Međutim, ako je tekst sporazuma definisan kao okvir za dalje pregovore, a u njemu se Kosovo tretira kao nezavisna država, onda je on u potpunosti neprihvatljiv“, rekao je Vladika u intervjuu Radio-Svetigori povodom devetnaeste godišnjice od Martovskog pogroma našeg naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji.
On podsjeća da su taj sporazum sačinile zemlje koje su tada bile garant mira i sigurnosti za srpski narod i njegove svetinje na KiM.
„Sedamnaestog marta 2004. godine njemački vojnici, pripadnici KFOR-a nijesu prstom mrdnuli dok su šiptarski teroristi pljačkali i palili svetinje: devet crkava u Prizrenu, među kojima i Bogorodicu Ljevišku, Bogosloviju i rezidenciju Episkopa raško-prizrenskog. Eto kakva nam je bila njemačka zaštita. Francuzi su isto tako dopustili da šiptarski teroristi opljačkaju i zapale manastir Devič i da razore grob Svetog Joanikija Devičkog”, podsjetio je Mitropolit crnogorsko-primorski.
Po njegovim riječima, dvoličnost koju su tada pokazali Njemci i Francuzi ne smije se zaboraviti.
„Još je manja sigurnost za naš narod i njegove svetinje na Kosovu i Metohiji tzv. francusko-njemački sporazum“, zaključio je Mitropolit Joanikije.
Razgovor vodio Rajo Vojinović urednik časopisa „Svetigora“
Episkop Teodosije u Gračanici: Budućnost naroda ne može se graditi na zaboravu svoje istorije
Godišnjica pogroma, kao i svake godine, obilježena je širom Eparhije raško-prizrenske. Ovogodišnje obeležavanje počelo je parastosom u manastiru Gračanica, koji je služio Episkop raško-prizrenski g. Teodosije, zajedno sa sveštenicima Eparhije. Parastosu je prisustvovao i Episkop novobrdski g. Ilarion, vikarni episkop Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija. Takođe, prisustvovale su i porodice nevino postradalih žrtava, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici lokalne samouprave i Srbi iz više sredina sa KiM.
Nakon parastosa krenula je litija iz Manastira do Doma kulture, gde su položene bele ruže kod spomen obeležja postavljenog u znak sećanja na nestale osobe na Kosovu i Metohiji.
Na akademiji koja je bila organizovana u znak sećanja na nevino postradale, Episkop se obratio rečima:
„Već devetnaest godina, svakog 17. marta, podsećamo se tragičnih događaja Pogroma iz 2004. godine, u kome je samo za dva dana nasilja, 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća širom Kosova i Metohije, poginulo je 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, a 34 naših crkava i manastira je uništeno, ili teško oštećeno. Pred našim očima su i dalje slike postradalih Srba u Kosovu Polju, naših ljudi koji su u poslednjem času evakuisani iz zgrade Ju programa u Prištini, i naših Prizrenaca koji su utočište našli u bazi KFOR-a dok su njihove kuće i crkve nestajale u plamenu.
Episkop Ilarion u Gračanici: Obnova nađe svoj put
Njegovo preosveštenstvo vikarni Episkop novobrdski g. Ilarion je u Galeriji Doma kulture “Gračanica” otvorio izložbu “Jesen u Prizrenu 2022”, nastalu tokom novembra prošle godine u manastiru Svetih arhangela kod Prizrena koji je teško postradao u pogromu. “Naše je ovde da se na Kosovu i Metohiji borimo za ono što je Carstvo nebesko i zato sam danas ovde sa vama da učestvujem u obnovi lepotom” rekao je Episkop Ilarion i dodao:
“Odgovor onih koji su baštenici Kosovskog zaveta je ovaj: ’Mi se Carstvom nebeskim borimo protiv rugla koje nudi ovaj svet, koje u zlu leži, iako stvoren kao dobar, jer sve beše dobro od početka’. Zahvaljujući nama i našim promašajima ovaj svet je takav, da možemo da kažemo za njega da u zlu leži.”
Vladika Ilarion se zahvalio svima koji “ulažu trud da u ova teška vremena na strašnom mestu postojimo”:
„Pre svega, Njegovom preosveštenstvu Episkopu Teodosiju koji ne govori mnogo, ali radi mnogo i plodovi njegovog rada i truda su vidljivi i svedoče da mi ovde ostajemo. Neka bismo kroz molitvu projavili svoje jedinstvo, posebno u ova teška vremena, pa neka bi iz te molitve izronila lepota stvaralaštva. U mestu Svetih arhangela, u manastiru koji je stradao, koji je rušen, gde neka administracija ne dozvoljava da se nastavi sa tom obnovom. Danas smo okruženi lepotom koja je iznikla baš na onom mestu gde obnova nije dozvoljena. Ali, obnova nađe svoj put, evo ove slike, ova poezija u bojama, to je izraz obnove koja se dešava i koja je nezaustavljiva“, rekao je između ostalog Vladika novobrdski.
Učesnici Likovne kolonije „Jesen u Prizrenu 2022“ bili su umetnici iz Srbije i regiona, a sabranima na otvaranju izložbe se obratila slikar Vlatka Milenković iz Despotovca. Kompletan video-zapis prenosi Dom kulture Gračanica na svojoj Fejsbuk stranici.
Organizatori obeležavanja su Kancelarija za KiM, Dom kulture “Gračanica”, Galerija umetnosti Priština-Gračanica, Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska i Udruženje porodica “Kosmetski stradalnici”.
Mirno je dok crkva gori
Jedna lažna vest objavljena na javnom servisu RTK zauvek je promenila život i nasleđe KiM. Devetnaest ubijenih, uništeno 39 crkava i manastira, 4.000 proteranih Srba, Roma, Aškalija…
„Srbi su grupu albanske dece naterali u nabujali Ibar i zbog toga se troje njih udavilo.” Ova lažna vest osnova je kampanje kojom je započeo pogrom 17. marta 2004. na Kosovu i Metohiji. Eksplozija nasilja, u kojoj je masa od oko 50.000 ljudi, gotovo savršeno, precizno i ciljano, zbrisala jednu posebnost i život nije mogla da se zaustavi. Uzaludno i naknadno Unmik policija sprovodi istragu, a njen portparol Neradž Sing izjavljuje da su deca koja su preživela bila „pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”.
Međutim, prekasno je za 19 ubijenih, 39 crkava i manastira, hiljade kuća i objekata, hiljade grobova… Trideset hiljada vojnika Kfora, policije, tajnih i javnih službi nije uspelo da zaštiti četiri hiljade proteranih Srba, Roma i Aškalija, spaljene su biblioteke – manastirske, privatne, školske, raznesene su i uništene zbirke ikona u Prištini, Uroševcu, Đakovici, Podujevu, nestali su ikonostasi, freske, Uroš Predić u Štimlju, izgubljene su gradske sredine, Potkaljaja u Prizrenu, sela i krhke povratničke zajednice. U osnovi – jedna jedina vest objavljena na javnom servisu RTK zauvek je promenila život i nasleđe Kosova i Metohije. Šta su radili mediji na srpskom i albanskom jeziku tog dana, kako su preživeli i kako izgleda njihov pogled na pogrom, gotovo dve decenije kasnije?
„Ovde je haos”, javila je Valentina Čukić, urednica Kontakt plus radija iz Kosovske Mitrovice. Ova hrabra i jedinstvena žena teško je ranjena u Prištini 1999. Preživela je samim čudom, ali je ostala u profesiji – sabrana i nasmejana. Njen glas o pogromu tog dana je ličio na vapaj i bio uvod u katastrofu. Njena koleginica Ivana Vanovac iz Kosovske Mitrovice tog dana je dobila prvi radni zadatak. „Upala sam pravo u vatru, i bilo mi je odmah jasno da nema pravde na ovom svetu. Shvatili smo da je ceo svet ćutao. Od tada ne očekujem da taj svet ikad više progovori o srpskoj patnji. Čuli smo i dobro zapamtili tu tišinu.
Unepovrat je otišao deo srpske kosovske nade”, kaže Ivana za „Politiku”, uz ocenu da su TV snimatelji savršeno odradili posao tih dana.
Pola sata nakon dramatičnih glasova iz Kosovske Mitrovice stihija je pogodila Čaglavicu. Telefonske veze su gotovo u prekidu, novinari javljaju o masi koja ide prema Gračanici. Snimatelj Goran Avramović, visok i duge raspuštene kose, skače na jednoj nozi, pogođen nekom od prvih kamenica koje su nas zasule. Novinar Budimir Ničić pokušava da razume šta se dešava i gleda kako se plamen približava njegovoj i kući njegovih roditelja. Danas shvata da su i mediji stradali: „Desetak srpskih medija se od tada ugasilo, a ostali stagniraju i nije se desio nikakav razvoj, evo 20 godina. RTK, javni servis i pokretač haosa, dobio je milion evra za podizanje svojih kapaciteta.”
Svako je tog dana pokušavao da pošalje neki glas, neku poruku ili svedočanstvo. Švedski i norveški vojnici razbijenih glava i polomljenih ruku gotovo da nisu bili zanimljivi za snimanje jer je masa nadirala i približavala se svakom pojedinačno i, činilo se, ciljano.
„Jedan Srbin je ranjen snajperskim hicem u nogu, bačene su tri bombe, gori čitava ulica u Čaglavici”, javlja potpisnik ovih redova nekoj urednici u važnoj nacionalnoj agenciji. „Ko je izvor za ovu vest, imate li potvrdu policije?”, pitao je glas s druge strane. Usledio je odgovor: „Ja to gledam svojim očima!” Sve se pretvorilo u prikupljanje slika i samo onaj ko je imao vezu s drugim srpskim getima na Kosovu i Metohiji mogao je da shvati šta se dešava. Novinar RTV Most Zoran Babović javljao je iz Kosova Polja kako vatra guta jednu po jednu srpsku kuću u ovom naselju i da se te vatre primiču zgradi Mašinskog parka, u kojoj su tada živeli Srbi. Crne vesti su počele da se šire i Srbi su krenuli da beže prema unutrašnjosti svojih mesta, prema manastiru, neznano kud.
„Imaš li, Baboviću, išta pozitivno? Možeš li da saznaš gde je ta vatra stala i gde su Srbi koji nisu popaljeni u Kosovu Polju?” Nedugo potom stigla je vest da se nekakva linija odbrane formirala između sela Bresje i Ugljare u opštini Kosovo Polje. Ta vest novinara Zorana Babovića bila je prvi znak da neće sve sagoreti, iako smo naknadno izbrojali i snimili da su se u pepeo pretvorile 142 kuće, pošta, škola „Sveti Sava”, Dom zdravlja, Ruska bolnica…
Zahvaljujući mreži zemaljskih linkova i repetitora po brdima, kojima su, prema ideji Udruženja novinara Srbije i uz realizaciju OEBS-a, povezane radio-stanice na Kosovu i Metohiji, nastala je Kosma mreža. Ona je bitno doprinela da se shvati širina haosa koji je zahvatio pokrajinu.
„Radio Goraždevac i ja bili smo deo tek osnovane Kosme i kasnije smo shvatili veliku ulogu i uticaj na stanovnike najvećeg srpskog sela u Metohiji. Loše vesti stizale su sa svih strana, pa su u strahu od najezde Albanaca iz Peći mnogi stanovnici spakovali kofere, spremni da odu u bazu Kfora”, kaže za „Politiku” urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević. „Moje kolege i ja javljali smo iz minuta u minut kakvo je stanje na punktovima i vest da su rumunski vojnici Kfora zaustavili masu koja se uputila ka Goraždevcu”, dodaje.
Agresivna gomila je okrenula svoj bes prema povratničkom selu Belo Polje, dok je Kosovska policija samo gledala šta se radi i, prema svedočenju povratnika, njeni pripadnici su se smejali. „Tokom evakuacije Srba iz crkvenog konaka jedna Amerikanka, pripadnica Unmik policije, upucala je čoveka iz mase i sprečila da njegov zamah nožem bude fatalan za Srbina povratnika”, svedoči Dimitrijević i dodaje da je njegove sugrađane smirila vest da Španci dobro čuvaju povratničko selo Osojane, kao i da mu je tog dana postalo jasno da je pogrom „obesmislio proces povratka, koji je posle toga zauvek zaustavljen”.
U rulju u Gnjilanu na današnji dan upala je ekipa redakcije Radio Klokota. O atmosferi linča, koloni, oklopnim vozilima, govorili su u izuzetnom dugometražnom dokumentarcu „Kosma” Sonje Blagojević. Direktor Radija Nikola Stolić odselio se u Ameriku. Uoči ovog pogroma nije proveravao poruke.
Na drugoj strani, mediji na albanskom jeziku, na nekom mestima u koordinaciji sa Kosovskom policijskom službom, vodili su i usmeravali sukob.
U OEBS-ovoj analizi pogroma zabeleženo je kako izveštač televizije RTV Kosova javlja iz Đakovice da građani protestuju i kako je „situacija u gradu mirna dok srpska crkva gori”. Obična „prirodna” rečenica javnog servisa, kojom se faktički završila kampanja zla. Posle svega, RTK je jednokratno dobio oko 100.000 evra za edukaciju kadrova, a vremenom je ta suma dostigla milion evra. Niko nije smenjen, niko nije odgovarao i opšta slika se prenela na medije i medijsku zajednicu. Od crkve i kompleksa, zbirke ikona i biblioteke, nije ostalo ništa – samo ploča u zemlji na kojoj su se videle konture oltara.
S izbeglim Đakovičanima na te ostatke došao je kasnije i snimatelj Goran Avramović. Zasula ih je gomila kamenja. Ponovo je, gotovo prva, kamenica pogodila Avramovića dok je čučao i snimao zapaljene sveće. Iz zavezane kose iščupala mu je pramen i on je ostao u oltaru. Crkva Uspenja Presvete Bogorodice je obnovljena, u njenim temeljima su ostale reči, kosa, izveštaji i slike onih koji nastojali da svedoče o etničkoj stihiji i zlim vremenima.
Živojin Rakočević
Izvor: Politika
