„Ова седмица која нас води пресветом великом празнику се назива и страсном, односно то је седмица страдања. Реч страст означава муку, бол, патњу. Страдања која су се у овој седмици дешавала, нису она страдања које је неко други чинио, нама су битна она које је неко други поднео да би нас избавио од свих страдања којих је пун овај свет“, рекао је на духовној трибини „Страдање за живот“, у уторак 11. априла 2023. године у Дому културе Грачаница викарни епископ Патријарха Порфирија Његово преосвештенство новобрдски Иларион, овјављено је на сајту КиМ Радија.
Страсна или велика седмица представља врхунац литургијског круга године. Велика седмица је припрема за најзначајнији хришћански празник, велико васкрсење Исуса Христа.
„Хришћанство има само један празник и сви остали празници извиру из њега и воде нас ка том догађају преславног васкрсења. То је оно око чега су се Хришћани окупили у првим временима, то је оно што су сведочили и шта су преносили генерацијама верних који су долазили после њих“, казао је владика Иларион.
„Постоје и теорије код неких социолога, антрополога и филозофа да је немогиће било да се људска заједница формира без насиља. Толико је насиља било срођено са људском природом, толико су се људи озверили да је свако чезнуо за истим стварима и свако је био против свакога“, додао је он.
Ове седмице сећамо се страдања које је другачије навео је викар патријарха српског Порфирија.
„Страдања које не добровољно на себе примио Господ наш Исус Христос да би нам показао како да се избавимо од сви ових страдања од којих пати људски род. У њему се испуњава та превелика надоумна тајна и све оно што су људи очекивали чинећи зло, да треба један да пострада да би се дошло до заједнице која спасава“.
Владика Иларион додаје да је Господ Христос дошао и чини жртву која осваја за нас небеско царство.
„Он не пролива туђу крв, него дозвољава да његова крв буде проливена. Он не отима ничију земљу, ничију имовину, неко прекида тај проклети ланац освајања и убиства, јер заправо историја човечанства је историја отимачине и сваљивања кривице на другог и жртвовање другога да би ти имао неки прилив мирне савести, али заправо савест никада није могла да се умири“, казао је он.
Светиње на Косову преславно сијају
Света литургија као центар духовног живота за Хришћане представља искуство васкрсења.
„Она нас води, сажимајући време од догаћаја који су били у прошлости, он онога што се сада догађа када се завршава стева мистагогија, а уједно нас повезује на неки тајанствен начин и са будућношћу. Ми смо већ на један умно несхватљив начин у вечности које је Господ Христос извољевао када служимо свету литургију. Ми на свакој литургији говоримо да смо се определили на царство небеско, а овде на Косову је то посебно битно јер је то окосница косовског завета“, рекао је владика Иларион.
Косовски завет је извор свете литургије наспрам политичког царства истакао је викарни епископ новобрдски Иларион.
„По Божијој милости, и ми смо сведоци овде како царство небеско опстаје овде на Косову и Метохији. Наше светиње преславно сијају, и као што је пакост зла хтела да изруга Христа, а заправо се то завршило на преславан начин. Она круна која је требала да буде понижење њему и бол она је постала спасење и највеће славе и љубави која се појавила кроз велику жртву. Сам крст је смишљен да би се човек на њему мучио и понижавао а он је постао симбол победеи живота“, додао је он.
„У ова времена када је наше Косово живи симбол нашег идентитета као народа нападнуто је са различитих страна, али ето оно најсветије на Косову сија. Црква Божија напредује, храмови се пуне, млади људи се све више окрећу вери у Бога, не само ради вере и традиције већ зато што заиста осећају да су ту двери царства небеског отворена“, истакао је владика Иларион.
Викарни епископ новобрдски наводи да се о Косову проповеда по целом свету, из лоших разлога али свако је чуо за Косово
„Зато нас Косово и Метохија подсећају на то да знамо да смо народ који зна за шта страда када страда. Страдање заправо има смисла онда када ми гледамо у Господа Христа“.
„Ми смо створени из небића“
Викарни епископ новобрдски Иларион казао је да људи треба да буду свесни да су сами по себи смртни.
„Ми смо створени из небића, ми немамо у својој суштини ништа на чему би могли да стојимо. И зато оно на чему стојимо је ипостас Христова и ми једино своје постојање можемо да утемељимо на њему иначе је у нама празнина. Често људи када схвате колика празнина зјапи у нама колико је језив ужас у нама од те празнине одлазе у неке разбрибриге, желе да умртве своју савест да их та празнина толико не тишти, али пут је заправо суочавање са страдањем, тескобом, смрћу, празнином јер је то оно што смо ми сами по себи“, додао је он.
Према његовим речима, човек је створен из небића али са могућношћу да уђе у вечни живот кроз љубав.
„Кроз љубав према Богу, према ближњима и према целоме свету, ми смо за то створени. И као што је крст од знамења страдања постао знак победе, тако и код свих нас, свака она мука коју носимо, сваки страх, сваки тескоба, сваки чемер, свака страст, сваки наш лични идијотизам са којим се боримо, сваки грех оји носимо, који можемо да завапимо заједно са апостолом. Оно што желим не чиним а оно што не желим чиним, ја јадни човек ко ће ме избавити из тела смрти ове. Еми од теле, смрти ове када прихватимо страдање са жељом да васкрснемо у живот, ми можемо да дођемо до тога да је заиста наше тело храм Духа светога“, истакао је владика Иларион.
На трибини „Страдање за живот“ присуствовао је и владика рашко-призренски Теодосије. Ово је била последња духовна трибина у Дому културе „Грачаница“ уз благослов Епархија рашко-призренске које су се одржавале сваког уторка од почетка васкршњег поста.
