Воштаница Соколици из манастира Соколица, драгој мати Макарији кандилу Цркве Божије на Косову и Метохији
Схи-монахиња мати Макарија, игуманија манастира Соколица код Звечана уснула је у Господу у навечерје празника Преображења Господњег, 18. августа 2022. године.
По њеној жељи, блаженопочивша мати Макарија сахрањена јe у манастиру Соколици у најужем кругу. Опијело мати Макарија, 20. aвгуста је служио Његово преовештенство Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење протосинђела Данила, игумана манастира Бањскa, уз молитвено присуство сестара Соколичке Свете обитељи.
Блаженог спомена достојна мати Макарија остаће упамћена као велики прегалац молитвеног духовног живота и дугогодишњи иконописац, која је својим несебичним трудом са својим сестрама обновила манастир Пресвете Богородице у Соколици.
Тихо је живјела и тихо и смирено се преселила у радост Христову, који ју је примио у своје наручје уочи великог празника Преображења.
Молећи се за њен вечни покој, упућујемо молбу свима онима који су је познавали и волели да се моле за њену душу.
“У блаженом уснућу вечни покој подај Господе уснулој слушкињи својој схи-монахињи игуманији Макарији и подари јој вечни спомен”
Епархија рашко-призренска
Призрен-Грачаница, 20. август 2022.
Имала сам благослов и радост да први разговор са мати Макаријом снимим 2007. године. Њене топле ријечи и љубав заувијек су ме везали концима љубави за драгу мати Макарију, кандило Цркве Христове на распетом Косову и Метохији.
Са мати сам тада снимила радио запис који носи назив ,,Соколица из манастира Соколица“ који је њено потресно свједочење о страдању нашег народа и светиња на Светој српској земљи.
Са мати Макаријом разговарала сам 2019. године за емисију ,,Косметска кандила“ као и 2020. године након упокојења блаженог спомена Митрополита Амфилохија.
“На Косову монашка кандила имају посебан значај. То су звијезде водиље у које су упрте очи свих Срба“
У емисији “Косметска кандила“ мати Макарија Игуманија манастира Соколица код Звечана, и сама неугасло кандило вјере православне, 16. новембра 2019. године говорила је о ратним страдањима наших Светиња и народа на Косову и Метохији, језивим сценама на које је наилазила а у којима су жртве били наши људи убијени на правди Бога, само зато што су били Срби Православни. Она подсјећа и на пријатељску улогу француског пуковника Жака Огара у очувању манастира Девич и осталих наших светиња и своју борбу за манастир Девич.
,,Свуда монашка кандила значе јако много и свуда су она расадници и чувари наше вјере, а посебно на Косову. Ми нисмо само чувари овог манастира. Ми имамо и своје духовно посланство. На Косову монаштво има посебан значај. То је звијезда водиља у коју су упрте очи свих Срба. Јер Бог и Свети кнез Лазар воде рачуна о Косову. Господ је у нашим монашким срцима упалио кандило које стално гори у нама, то је љубав, оданост према Богу и Његовој творевини и људима својој сабраћи“-каже Мати Макарија.
Она подсјећа и да је манастир Ормилија њена монашка колијевка коју су љуљали отац Емилијан Симонопетритски и игуманија, врла монахиња Никодима.
“Ја то никад не заборављам“-каже мати Макрија. Она говори и о свом духовном оцу блаженог спомена Владики Данилу (Крстићу).
Мати је у овом разговору представила свој манастир посвећен Успенију Пресвете Богородице, познатији као манастир Соколица код Звечана који је, са својим сестрама, чувала и очувала током рата и мира.
Никад не заборавимо чији је манастир Соклица, ко га је зидао, дозидавао и у њему живио, чувајући га кроз вијекове, позвала је тада мати Макарија…
“Сестре нашег манастира најприје се вјежбају у љубави, да се угледамо на Христа. Да уђемо у суштину онолико колико је нама доступно Божанске љубави , да се међу собом волимо, да волимо своју сабраћу- православне Хришћане и све људе овог свијета, јер сви су људи Божија чеда а свако ће за себе дати одговор кад буде дошао онај дан. А Божји суд неће бити страшан. Дакле учимо се сијању љубави према људима“-говорила нам је мати Макарија причајући нам топлу причу о Соколичкој светињи и животу у њој, статуи Богородице Соколичке, животу православних Срба на Космету.
“Наричи Црна Горо јер си изгубила драгоцјени бисер, а опет, радуј се Црна Горо јер си изњедрила још једног Светитеља-Митрополита Амфилохија“- поручила је 9. новембра 2020 године мати Макарија.
“Митрополит је стизао тамо гдје нико није могао. Колико пута смо га гледали док служи опијела на сахранама, над полураспаднутим тијелима косметских мученика.
Најупечатљивија ми је остала слика на којој се виде два човјека, са челом пробушеним метком. Те фотографије су обишле свијет свједочећи о Православљу и храбром пастиру свога народа“- казала је игуманија манастира Соколица код Звечана мати Макарија.
Мати додаје да је Митрополитово упокојњење, које је дошло изненада погодило све православне Хришћане, не само у Црној Гори и на Косову, већ и у цијелом свијету.
“Митрополитову чисту душу још за његовог живота сматрали смо светом. Наричи Црна Горо јер си изгубила драгоцјени бисер, а опет, радуј се Црна Горо јер си изњедрила још једног Светитеља-Митрополита Амфилохија“- рекла нам је мати Макарија.
Игуманија манастира Соколица каже да има дубоку вјеру да је Митрополит ту са нама и да нас никада неће напустити и поручује браћи Црногорцима да склонимо “оно чудо“ са врха Ловћена и да тамо вратимо капелу Владике Рада што је била Митрополитова велика жеља.
,,Ето вам посла браћо Црногорци, испоштујте вољу Владике Рада и Митрополита Амфилохија. Скините проклетство Владике Рада са Црне Горе“- позвала је мати.
Мати Макарија нам је савјетовала да одлазимо на Митрополитов гроб и молимо му се, а он ће нас чути јер је овдје, међу нама. Тијело Митрополита Амфилохија које сте сакрили као бисер у крипти подгоричког Саборног храма само је шкољка из које је изашао прекрасан бисер његове душе. Митрополит Амфилохије чује наше молитве. Завидим вам што сте тако близу његовог гроба а ја ћу да му се молим са ове удаљености као да сам ту са Вама а даће Бог и да дођем“- каже Игуманија Соколичка Макарија.
Дијелећи са нама бол поводом упокојења нашег Архипастира Митрополита Амфилохија, Егзарха Светог Трона пећког, мати Макарија је благословила слушаоце нашег Радија ријечима: “Помоз Бог пробуђена Црна Горо, ослобођена од оних који нису били пријатељи вјере Православне. Помоз Бог “Светигоро“ која својом јарком свијећом на високој гори свијетлиш и обасјаваш овај наш хришћански свијет“.
Мати додаје да се у Црној Гори догодио велики преображај и да је била одушевљена нашим литијама а посебно никшићком литијом када су мошти Светог Василија изнијете на поклоњење.
“Са радошћу сам гледала Митрополита на челу литија, како усправно корача и крстом благосиља вјерни народ, док поред њега иде мала Уна носећи икону Пресвете Богородице а мајке доводе своју дјечицу да их Митрополит благослови“- сјећа се мати Макарија.
Игуманија Соколичка каже да је Митрополита Амфилохија срела први пут код свог духовног оца Владике Данила (Крстића) почетком осамдесетих година прошлог вијека, сретала га је и док је био Владика Банатски а обилазио је сестре и у манастиру Соколица.
Мати је тада нагласила да је немјерљив био његов значај за распето Косово и Метохију посебно у оно најтеже вријеме.
Биографија (Извор Википедија)
Рођена је 1940. године у Сталаћу од оца Луке, жандармеријског подофицира родом из Лике, и мајке Видосаве, девојачко Милинковић, родом из славонског села Боботе. Оца су јој током рата стрељали партизани, а мајка је после ослобођења са још три њене сестре – Братиславом, Љубицом и Смиљом прешла у банатско село Баваниште крај Ковина.
Милица је основну школу завршила у Ковину, а гимназију у Смедереву увек као изразито добар ученик. У Београду је уписала природноматематички факултет, одсек за хемију, и завршила га у року. На факултету је радила као асистент, да би убрзо након магистратуре отпутовала у Љубљану где је спремила и одбранила докторску дисертацију. Одбила је понуду за изванредно плаћени посао у ИНИ и вратила се у Београд да би на факултету наставила са наставничким радом. Вођена љубављу према православној вери, постепено је најпре сама, а потом уз помоћ свог духовног оца владике Данила, тада викарнког владике патријарха Германа, прешла под окриље вере. Крајем седамдесетих година и дефинитивно је отишла у грчки манастир Ормилију на Халкидикију и тамо, након једногодишњег искушеничког стажа, постала монахиња. У Солуну је завршила и Теолошки факултет. Полиглота је и с лакоћом је савладала и грчки језик. У Ормилији је, на инсистирање игуманије манастира, почела да се бави иконописањем и открила да поседује ванредан дар који је касније наставила да развија. По повратку у Србију дуго је била без „свог“ манастира, али онда је отишла у запуштени и пусти манастир Соколицу изнад Звечана и обновила га, подигла нов конак и звоник, увела струју, телефон, формирала иконописачку радионицу и постала омиљена монахиња на целом Косову. Осликала је и трпезарију Жичког манастира, а на молбу свог духовног оца, епископа будимског Данила, и сентандрејску цркву. Мати Макарија је имала више самосталних изложби у Београду, Франкфурту, Чикагу итд. Написала је и неколико књига, а једну од њих је посветила свом духовном оцу Владики Данилу Крстићу.
Упокојила се 18. августа 2022. године на Војномедицинској академији у Београду, а сахрањена је по сопственој жељи у манастиру Соколица. Опијело је служио епископ рашко-призренски Теодосије.
Игуманија Макарија је поред свог доктората из хемије и дипломе теолошког факултета у Солуну била један од најбољих фреско сликара и иконографа данас у Србији.
„… Године 1963. моја мајка је умрла у ноћи између светог Трифуна и Сретења, сутрадан је Сретење. Ја нисам била ту, била сам већ у Грчкој на студијама. Па сам тражила од моје најстарије сестре, која је сада монахиња Михаила, да ми опише последње њене тренутке. И она је рекла да је наша мајка тражила парче хлеба. Јер ми смо били велика сиротиња… Тражила је парче хлеба и са парчетом хлеба је умрла. Али последње што је она изговорила, рекла је: „Како си млад и леп и колико гусака имаш!“ – Значи свети Трифун је дошао по њу.
Кад сам то исповедила оцу Емилијану игуману Симонопетре (манастира), који је сад јако болестан, он је мени рекао: „Ти нема разлога да се молиш за душу своје мајке, већ да се молиш њој да се она тебе сети тамо где се она сада налази“.
Као што сам вам већ рекла, осетили су људи и да на том њиховом путу према горе до оне велике светлости их сретају и демони. Али верујте, свети Оци кажу, и то сам нашла код свих оних који се баве питањем упокојења и питањем душе: сви они који имају Печат дара Духа Светога, који су живели у Христу, ОНИ се РАДУЈУ! Радују се, јер знају да имају нерукотворен Дом, а то је сила Духа Светога.
И најзад, излазак душе – смрт, то је велика тајна…“
(Из предавања мати Макарије на тему „Смрт – путоказ у вечни живот” које је организовала Црква при храму Светог Трифуна са Топчидерског гробља у Београду, 2013. године)
Радујте се у Царству небеском драга мати Макарија. Хвала Вам за све. Вјечан Вам спомен и Царство небеско
Слободанка Грдинић
