Двадесет трећа воштаница васкрслим жетеоцима из Старог Грацка
• Владика Теодосије служио парастос жетеоцима у Старом Грацку
• Живојин Ракочевић: “Мирис дјеце Старог грацка“
• Момирка Чанковић: ,,23. јул- дан који је обиљежио наше животе“
Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско метохијски Г. Тоедосије служио је у суботу 23. јула 2022. године у селу Старо Грацко код Липљана помен поводом 23. годишњице од убиства 14 жетелаца српске националности, једног од најтежих злочина над Србима од доласка међународне мисије на Косово и Метохију.
“Иако су у већој оскудици живјели, они нису помишљали да се одрекну своје очевине, ни своје дедовине, крсне славе, свега оног што нас чини народом божијим, и што чини наш идентитет. Нека нас жртве данашњих пометнутих жеталаца и оних које имамо стално у свом памћењу, нама били обавеза да и ми будемо добри, достојни својих отаца, предака, и њих који су положили животе своје, како би се и наше име записало у књигу живота на небу”, поручио је владика Теодосије.
На молитви су се као и свих година сабрале породице, родбина и пријатељи жртава, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и представници српских институција.
У Старом Грацку су на данашњи дан 1999. године, током жетве, убијени Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Боско Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић.
Живојин Ракочевић: “Мирис дјеце Старог грацка“
“Љубица Живић је испунила Косовски завјет својим личним примјером, свједочећи да се завјетна земља не оставља. Она је задржала седам својих унука у Старом Грацком, иако убице њихових синова и очева туда пролазе. Памтим њене ријечи:
“Подизала сам своје унуке а нико ми сузу није видио”. То је једна тешка неправда, која се по невиности људи и по томе што је злочин истражен и што се о њему све зна, сврстава у најапсурдније жртве нашег народа. С друге стране то су жртве којих се са посебним односом пијетета и светости сјећамо, са животном надом да ће правда достићи њихове убице које познајемо“, казао је 2020. године за ову емисију Живојин Ракочевић предсједник Удружења новинара Србије директор Дома културе Грачаница.
Момирка Чанковић: 23. јул- дан који је обиљежио наше животе
Момирка Чанковић, која и данас живи у Старом Грацком тада је имала 29 година и живо се сјећа свега што се дешавало тог дана. Она каже да је тај 23. јул обиљеживо њен и многе друге животе.
„Било је вријеме жетве и пошто смо данима од британског Кфора тражили пратњу да уђемо на њиве и да обавимо посао, а нисмо је добијали, ријешили смо да се сами организујемо. У то вријеме су се већ смјењивали озбиљни инциденти, бомбе и напади од стране Албанаца. Било је врло напето. Ипак, с обзиром да смо у селу имали два комбајна, пала је одлука да се крене у поље, али је договор био да се не ради после шест увече. Људи су се поделили у двије групе, једна је чувала стражу, а друга је радила. У неко доба, још је био дан, комбајни су враћени у село и мислили смо да је све готово и да је опасност прошла“, присјећа се Момирка.
Оно што је након тога услиједило неће никада заборавити.
„Испоставило се да се нису сви вратили у село. Мјештани Драган Одаловић и Стеван Лалић пошли су да виде шта се дешава. На пољу су затекли трактор који је радио и на коме су била упаљена светла, а поред возила лежао је убијени Слободан Јанићијевић. Када су видјели да је мртав, нису ишли даље, јер је већ пао мрак. Покушали су да добију централу Кфора у Липљану. Међутим, на централи је радио Албанац и упорно је спуштао слушалицу. Стеван је сјео у ауто и отишао у Липљан.
Обратио се првој патроли британског Кфора и рекао шта се десило. Патрола је дошла на наша поља и остала у шоку“, прича Момирка.
Ни сами припадници Кфора нису очекивали, вјерује Момирка, да ће видјети овакве сцене.
„У селу, у први мах, нисмо знали да су сви мртви. Британски припадници Кфора су чланове породица чија су тијела нађена на њиви одмах одвели у Дом културе. Читав Кфор је тада био у паници, јер нису знали шта их је снашло. Породице су последње сазнале шта се десило и то тек када је Мајк Џексон, командант Кфора, дошао у село, а то је било око пола два ноћу. Ти јауци и лелеци били су стравични…“, присјећа се Момирка Чанковић.
Са Момирком смо разговарали за потребе емисије ,,Косметска кандила“ на годишњицу страдања жетелеца 2020. године.
Породице страдалих и даље чекају правду и надају се да ће починиоци бити пронађени. Специјално тужилаштво у Приштини у мају 2017. године обуставило је истрагу о овом злочину.
У Старом Грацку данас живи око 150 Срба, а прије 1999. године било их је више од 500.
