У Недјељу Свих светих, 14. јуна, на дан када наша Света црква прославља и Преподобног Јустина Ћелијског, одслужена је Света литургија у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, која је посвећена свима Светима.
Литургијом је началствовао протојереј Јован Радовић, парох рогамски и служашчи свештеник у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, уз саслужење: протојереја-ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, јереја Игора Балабана, пароха цетињског, и протођакона Владимира Јарамаза.
На Светој литургији пјевали су и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови црквеног хора Саборног храма “Свети Апостол и Јеванђелист Марко” који је под вођством дирингетице мр Људмиле Радовић.
Свима сабранима обратио се пастирским словом јереј Игор Балабан.
Он се осврнуо на суштину прослављања недјеље Свих светих, појашњавајући притом да се шири контекст Свих светих односи на све чланове Цркве, будући да светост не зависи само искључиво од нас, већ, како је казао, од Бога:
“Не прослављају се Сви свети случајно баш након Педесетнице, након рођендана Цркве, односно након онога дана када је Црква коначно запечаћена Духом Светим. Прослављају се зато што су управо Сви свети они који ту духовску вијест и који тај духовски печат носе кроз вијекове свима нама.”
Отац Игор је казао да су Сви свети по Светоме писму и по Светим оцима сви они који су крштени у име Оца, Сина и Духа Светога и који су запечаћени печатом дара Духа Светога како и кажемо при миропомазању на обреду крштења. Подсјетио је на ријечи које се изговарају на Литургији прије причеста: Светиње – светима.
“Нико од нас није толико безуман да мисли да је заслужио те светиње, нити да помисли да је свет. Али, ипак се ето то каже у Светој литургији. Зато што та светост не зависи од нас самих или тачније речено, не само од нас самих, већ светост зависи од Бога. Бог је онај који шаље Духа Светога који нас укрепљује да га пратимо, да пратимо Његов крстоносни пут, али и тај исти пут који нам поред ношења крста односи и васкрсење и вјечну славу”.
По његовим ријечима ми кад прослављамо свете, прослављамо оне који су духоносци и богоносци и прослављамо их као оне који су свједоци Божије истине и Божије правде и љубави.
“Први свети који су почели да се прослављају су управо мученици. А та ријеч мученици која се користи у грчком језику значи свједок. Дакле, мученици који су своје животе дали за свједочење хришћанске вјере и за свједочење своје посвећености Богу, они су у ствари дали оно највриједније што су имали, дали су своје животе.”
Отац Игор се у свом даљем обраћању дотакао и разних призвања и путева у животу светих Божијих људи која воде ка истом циљу, Неки су, како је рекао, страдали и тако свједочили вјеру, а неки су се повлачили од свијета и одрицали свега материјалног, остављајући богатства, иметак, браћу, сестре, родитеље, посвећујући цијели свој живот Богу.
“Имамо и оне који су живјели и који живе овдје у свијету међу нама и тако су узимали подвиг и свој крст угађајући Богу, живјећи богоугодно и саобразно Богу. А шта нам то говори? Имамо дакле многе начине и ми који смо овдје у свијету опрхвани бригама, мукама и искушењима овога свијета, да идемо Божијим путем. А Господ нам је то обећао и рекао да ће нас укријепити Духом Светим и послати нам Духа Светога Утјешитеља. И тај благослов Духа Светога се протеже и дан данас на свакога од нас који је запечаћен Духом Светим”, бесједио је о. Игор.
Нагласио је да су управо свети Божији људи примјер и доказ да се може ићи Божијим путем, указујући на то да ићи Божијим путем значи ићи путем страдања и одбацивања овога свијета, што Господ сасвим отворено каже у Јеванђељу: Свијет би своје љубио, али како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.
Поручио је да нема мјеста никаквом колебању ако стојимо стамено у вјери.
“Зна свако себе самога. Познавајући наше слабости, нарочито кад дођу искушења у наше животе, знамо да није лако и да не можемо често стојати стамено, али, чим смо дошли овдје у Храм да будемо заједно са нашом браћом и сестрама, да се помолимо Богу и да се причестимо Њиме, да будемо на ономе мјесту које нам је Господ дао да буде парче, дио Његовога царства на земљи, учинили смо прави корак, добар корак у томе смјеру. Пратимо Све свете у дјелима, ријечима, подвигу, у свакој врлини коју су они задобили и којима су задобили Царство Божије, да би се и ми нашли у једином добру за којим жудимо и трагамо у нашим животима, а то је заједница љубави у живоме Богу, са ближљима и свима светима у Царству Божијему”, поручио је јереј Игор Балабан на крају свог пастирског слова.
Током Свете литургије, након заамвоне молитве, услиједило је резање славског колача и благосиљање славског кољива који су принесени у славу и част Свих светих.
Након што је свештенство Саборног храма обавило обред освештања, свештеник Јован Радовић је пожелио свима сабранима срећан и благословен празник и срећну славу.
Овогодишњи домаћини славе крипте Саборног храма, хор Светог Апостола и Јеванђелиста Марка на челу са диригентицом мр Људмилом Радовић и предсједником хора протођаконом Владимиром Јарамазом, припремили су пригодно послужење за све присутне, а овом приликом кумство за сљедећу годину примила је Сања Лучић.
Ово евхаристијско сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника Вазнесења, настављено је за славском трпезом љубави.
Борис Мусић
