Kulturno blago Karlovačke bogoslovije uskoro pred očima javnosti

Pred očima javnosti u Arhivu Vojvodine naći će se dvadesetak ikona i značajan broj starih i retkih knjiga, koje su prethodnih nekoliko godine prošle kroz proces restauracije i konzervacije.

– Srpska pravoslavna bogoslovija Svetog Arsenija je institucija koja u svojoj riznici čuva veliki procenat vrlo interesantne arhivske građe, ali isto tako i bogoslužbenih knjiga, udžbenika, ikona, crkvenih predmeta koji čine  zbirku naše škole – kaže rektor Karlovačke bogoslovije protojerej-stavrofor mr Jovan Milanović. – Profesori bogoslovije  bili su visokoobrazovani sveštenoslužitelji i sveštenomonasi, koji su  negovali knjigu, čitalaču kulturu i sve je to dovelo do toga da naša bogoslovija uprkos različitim nepovoljnim situacijama i događajima i danas ima veliki procenat udžbenika koji su koršćeni u nastavi, a možda smo i jedinstveni po tome. U obimu u kom je moguće, biće izložene u Arhivu Vojvodine i nadam se pozitivno uticati da se šira javnost upozna sa istorijom škole.

Po Milanovićevim rečima, zahvaljujući pre svega finansijskoj podršci Ministarstva kulture dosta primeraka stare i retke  bibliotečke građe je restaurirano, a očekuje se uskoro da izvestan broj stigne s konzervacije. Među retkim i vrednim knjigama petnaestak je udžbenika, neke su pisali profesori škole, a ima i onih koji su uvezeni iz Rusije i iz zapadne Evrope. Zbirku čine i stare  i retke bogoslužbene knjige kao što su mineji, te služebnici ili služabnici –  knjige za sticanje praktičnog znanja iz liturgike. Posebno značajan u toj grupi knjiga  je služabnik štampan u 17. veku, tačnije 1690. godine. Kao eksponati na izložbi naći će se nekoliko Jevanđelja. Čuveno takozvano lavovsko Jevanđelje iz 17. veka jedno je od njih. Kako kaže Milanović, to su retka izdanja koja su štampala pravoslavna bratstva sa prostora današnje zapadne Ukrajine, odnosno istočne Poljske posle Brestovske unije iz 1596. U isto vreme kada i knjige predmet restauracije postale su i ikone koje se čuvaju u Karlovačkoj bogosloviji. Taj posao obavio je konzervator iz Ukrajine koji se  silom prilika našao na našim prostorima, Aleksej Ilalov.

 

– Ikona majke Božije iz 17. veka je najvažnija među njima – naglašava Milanović. – Najverovatnije je došla na ove prostore sa Velikom seobom Srba. U pitanju je zografski rad, koji je izložen u našoj riznici. Posedujemo čitav niz ikona iz opusa, koje je, pretpostavljamo, radio Georgije  Jezdimirović, jedan od učenika Zaharija Orfelina i Teodora Kračuna iz 18. veka. To su praznične celivajuće ikone. Pored toga imamo i nekoliko ikona rađenih na metalu, koje su nešto novijeg datuma. Ruske su izrade i potiču najverovatnije s kraja 19. veka. Trebalo bi da postavku prati katalog koji će posvedočiti ne samo o tom događaju nego i o tome šta sve imamo. Postoje obećanja i za digitalizaciju retkih knjiga koje bi valjalo i u tom formatu ostaviti budućim generacijama. U takvoj formi, s druge strane,  olakšaće istraživačima rad.

Zorica Milosavljević
Foto: Karlovačka bogoslovija
Izvor: dnevnik.rs